Category : nagrađeni radovi

1. Боже, подари нам пшеницу и вино, једна шака соли биће за све доста. Воћњаку сам мало јабука откин`о, да странца угостим к`о најдражег госта. Овде је за сваког остављено место, луталица мисли припитоми, скраси. Ову земљу бира и сам Бог за престо кад са Копорина звоник се огласи. Ветрови......

Pozornica vampira Sanjam sa očima sašivenim od sna, gde paučinaste šake klize u mrak, i žednim usnama nedorečenog dna, otrov pun krvi ispijam jak. I sopstveni me snovi prestižu u nizu, osmeha kosturskog i modrog vrata, gde bolno od požude snoviđenja grizu, oštri zubi prognanog vampirskoga jata. Njih, što sjajni......

Poljubi me još jednom, onako željno kako znaš. Pokloni ukus vinograda usnama vlažnim od starog vina. Ispijmo gorkastu čašu krvavu od ljubavi i bola, rumenu i sjajnu i penušavu… Da zgazimo godine što teku. Zaboravimo sat što odbrojava zarez po zarez na dršci revolvera, ispijmo taj glupi nektar pa nek......

1. Zatišje   Dragi prijatelju, sakupi komadiće svog ponosa koji ostaše izgubljeni u mojim očima, i smjelo zakorači u novi dan. Započni  jednu novu priču, mada ovoga puta osmisli je sam.   Ne osvrći se. Ne poklanjaj mi ni jedan pogled, (znam skupo ću ga platiti) već  prođi kao da prolaziš......

Нешто је тог јутра снажно проломило у дворишту. Комшија  је срушио пажљиво и неукусно грађен зид од украсног камена. И у њеним грудима нешто проломи- „Опет касним…“ Устала је, брзо се обукла и са малом торбом огуљеном по дну, држећи у  рукама недоједену синоћну кифлу, брзо закључа врата и готово......

           Пурпурна зора над Одесом полако је упијала смењујућу ноћ. На пространој пољани међу многобројним придошлицама које су тога претпоследњег јутра месеца априла 1916. лета Господњег поранили, видно је приметна била присутна велика нервоза.             Били су то војници Прве српске добровољачке дивизије, Срби махом из......

Хризантема Месец се нечујно провлачио поред српастих кровова, крећући се попут марионете, руком ношене. Његова појава јасно се оцртава изнад поља минулих сунцокрета, лица погнутих, сањиво испитујући своје корење. Чини се, ноћи су дуге попут прича које сам извезао, у ишчекивању да мемљиве атаре умије свежина источног процвата. Тамо сам,......

Мајка путује За собом Оставља зубе Да цео свет види Какву погачу гризе Мајка је голуждрава Али њене груди Плаве равнице Мајка оштри опанке Прежући волове Свежим крилима Мајка је чибук Чекрк и чукун А то су плоти Из торбе пастира Мајка путује У пролеће Разноси семе Кроз лето Расипа......

Goli pesnik (Prva nagrada III Underground poet fest Zmajevo, 2013.) Jasno je kao vedri dan da go, potpuno go stojim ispred vas, golog tela i gole duše, a ova košulja i farmerke su čista optička varka. Evo me, tu sam i pričam svoj život onako kakav jeste bez lepljive i otužne lirike i......

На коленима колена Слободе Уз вољу сведока Колена клецкају Овде испод стопе За празник утовљене чаше. Уз смирај јутра марширају Дробљеним плачем испраћају Слободу и њено бивше Бивање у смеху трајања. Одстрел Слободе зна да Овога пута умро је неко близу И да следи опело гордо У сивом парку Под......

Однеси девојачко срце, на једно високо брдо и стави га као песнички тестамент  у орлово гнездо, а ако га суђеник  пронађе, његово је. Уђи у чамац без весла на месечини, намигни на звезде и оне ће ти показати пут, до љубљеног, до погледа без трептаја, драговања. Загледај се очи у......

Đavo da ga nosi, niko živ ne bi uhvatio kad laže a kad istinu govori. I sve mu je toliko zapetljano, zamršeno planovima, željama, računima, lažima, i ko zna čime još, da se sigurno i on sam teško snalazi. On je istinit i lažan, pošten i nepošten, stvaran i nestvaran,......

– Tak… Tak… Tak… – tišinu vrelog dana remetilo je jednolično klepetanje oštećenog krilca vetrenjače. Razvigorac je donosio svežinu sa reke. Tina se protegnu poput mačke na podnevnom suncu, vitog tela uvaljenog u ofucanu baštensku stolicu stamene predratne izrade. Kroz poluspuštene kapke primetila je suvonjavu priliku u dugom mantilu, koja......

Kao da te gledam Opet se smeješ mojim brojnim zapetama tražeći vezu između svoga imena i molitvenih stihova koje još uvek pišem Nije me promenilo vreme dišem možda sporije i teže nego pre samo pisma putuju brže i čitaju se ovlaš bez stanke sa zaludnim obećanjem kako će se na......

Mirza Fehimović Ć E I F LICA Salko Halilović, ratni invalid, 42 godine Esma Halilović, njegova žena, 42 godine Mejra Halilović, njihova kći, 7 godina Munevera Petrović, Esmina sestra, 45 godina Stevan Petrović, njen muž, 45 godina Mirko Petrović, njihov sin, 12 godina Elizabet Petrović, njihova kći, 6 godina Klara......

TE večeri su i popa poveli u kino. Pop je iz Mostara u Lapad stigao taman pred ručak, i to toliko bezvoljan da nije smogao snage da se naljuti ni kad su mu djeca bambusom, dugačkim ribarskim štapom, s glave, u šali, smakli kamilavku. Pokunjen, očajan zapravo bješe pop: nastaviće......