Category : nagrađeni radovi

Tražila sam osećaj mira čuvala reči da ne obole šaputala ispred manastira sklapala ruke koje se mole. Prebrzo sam sama gazila tražeći u snovima raj na minska polja pazila da mi zvezda ne izgubi sjaj. Rasplitala sam tugu dugačkim nitima tkanu stavljala u nju dugu molila se novom danu. Ožiljak......

XII. konkurs humora i satire, Mrkonjić Grad, 2013. – na temu: „Piti ili ne jesti, pitanje je kad?“ Pozlaćeni aforizam, 2. mjesto: „Kradimo hrvatsko!“ Najizazovniji aforizam: „Dalekovidan sam, ali nisam prorok.“ Najbolja šala: „Naši saborski zastupnici su poput vodenkonja. Rijetko ih se vidi i često zijevaju.“; Najbolja šala: „Naš ministar......

Drugo mesto na konkursu „Joan Flora“ 2013: Idiot ima društvo Više nisam siguran šta je san, a šta java. I dok sam budan unutar sebe spavam. Tanka linija između svesti i podsvesti je izbledela u ništa. Teška atmosfera: Ljudi su đubrad! Ljudi su zli! Licemeri i lažovi! U pustari poslednji......

Srbijo, ipak ti hvala Protkana venama pritoka Dunava neprestano oživljava, istoriju ostavlja iza sebe začetu na ramenima velikana, Kosovo natopljeno bolom i nemirom nekako preživljava, ali ona je i dalje lepotica vatrenog Balkana. I svaki grob kao dijamant zaliven je snagom junačkom, manastiri, crkve i sva naša zdanja ostavila su......

Prokišnjavanje Kiša sve više pada, i kao prsti neurastenika u doboše pretvara lelujave kišobrane, (pomešaćeš, možda, svoje boje u njoj i akvarelom sebi naslikati sve buduće dane) ti žuriš kući, i nekako usput, ponovo pronalaziš izgubljenu istinu; izađi iz mokre kože, nju okači o čiviluk, i tako, ogoljen do mesa......

Kad kažemo „Sibir“, na umu, obično, imamo geografsku kartu Rusije – i to onaj deo od Urala pa sve do Pacifika. Rusi se, međutim, izražavaju preciznije, pa tako oni imaju naziv „Daleki istok“ kojim označavaju krajnji istočni deo Sibira. Taj, dakle, istočni deo Sibira je jedan od retkih preostalih delova......

Turning the pedals    Glacial while melting white Gushing down the cheeks and hands The wheels keep gyrating I drive and persist Alight to oblivion Alabaster footsteps and letters of direction New York or suburban concrete A scheme in grey-white Smirks from the window panes While glances are squandered In......

(Esej kao zloslutna priča) Stanovnici jugoistočne Evrope iz raznoraznih medija svakog dana mogu saznati za priče o porodičnim nasiljima nad decom, ženama, starima, koje se završavaju masovnim tragedijama, ubistvima ili samoubistvima; samoubistvima mladih, samoubistvima penzionera, i tako do u beskraj… Vreme je da se kao ljudi fokusiramo na ove alarmantne......

(- Svijetle i tamne boje sarajevskog mozaika) Nisam se pomakao. Zanesen mišlju „pravih“ umjetnika da si veći umjetnik ako radiš nešto što ni tebi samom nije jasno, zurio sam onim pogledom koji graniči sa psihičkim rastrojstvom u jedno platno postavljeno uz zid. Cijeli milion boja, boja kojima tu nije mjesto,......

Na pešačkom prelazu sudaraju se kišobrani. Gurkaju se, potkače, zapnu jedni za druge,  nešto  nervozno progunđaju, i žurno grabe dalje. Dan je, a mrak je. Vetar nervozno zasipa susnežicom, kuša kišobranima snagu, krivi ih, izvija… Najednom, kao da se sve stišava,  ukazuje se –  Ona.  Evo je, jezdi kao mala......

Naslovna stranica Kišilo je toga dana. Posljednji put se okrenula prema roditeljskoj kućici, duboko uzdahnula i otisnula se u nepoznato. Svjetla pozornice je sanjala od svoje šesnaeste godine. U sjećanju su joj još uvijek blistale tete na trapezu. Cirkus je otišao u aprilu devedeset druge kad su prve barikade „nicale“......

Награда за најбољу песму 19. Мајских сусрета писаца дијаспоре Бејах све што су други у мени желели да воле. Фијук, глувом ветру знамен, на старој стази заблуда које потом испресецаше земљу. Птица бејах у туђем кавезу, без права на бег пре но што постаде играчка у рукама безвременог детета. Зрно лудости......

− Ех, што нисам шпијун, мој Стевара! Како би’ само путов’о светом к’о господин човек. Завирив’о би’ и тур’о свој нос у туђа посла с уживањем, то ти је данас здраво отмено. Био би’, брате мој, шпијун прве класе. − Да ниси ти, пријатељу Пантелија, мало онако, знаш већ како,......

Tako da poginu grešnici od lica Božija, a pravednici da vozveseljatsja! Pashalne stihire Tamnica u podzemnom hodniku sudnice. Devojka sa lancima na nogama i rukama stoji pored prozora. Poderane su joj haljine. Kosa neočešljana. Bosa je. Čuje se cika pacova i kapljanje neke crne smradne vode po zidovima. Iza devojčinih......

Mirzi i Harisu „Ne znam šta će biti zabilježeno…“ Selimović Ne znam šta ću vam ispričati. Znam samo da to želim, godinama već. A nikad nisam. Učili su me da priča treba imati svoj početak i svoj kraj, a ja ne znam kad je sve počelo i ne znam kad......

Ljudi spu. Kad umru, prenu se. Arapska poslovica Ceo svet da se sruši i nebo da se sruči na glave ljudi mrseći im misli u nerazmrsivo klupko i ništeći im strasti snagom paklenog ognja, u šaci materije koja ne bi iscurila s peskom vremena bila bi, kao jedina sigurna i......