Iz štampe je izašla knjiga pesama Todosija Tanasijevića Zvezde u praznom džepu.
Todosije Tanasijević rođen je 12. marta 1972. u Hamburgu od oca Ilije i majke Vukosave. Bio je tek tromesečna beba kada su ga roditelji doneli u porodičnu kuću dede Kostadina i babe Dobrinke u Vranić, u kome je proveo najlepše dane detinjstva i mladosti. Završio je srednju mašinsku školu, ali samo iz praktičnih razloga. Njegova ljubav prema književnosti, posebno prema poeziji učinila je da se i sam lati pera i počne da stihuje. Voleo je posebno Dostojevskog, Ljermontova i Jesenjina. Smutnoje vremja devedesetih Todosija tera na sever, ponovo put Hamburga. Taj rastanak sa Vranićem, značio je za Todosija početnu stranicu pesama koje nastaju odjednom, i stihijski… jer emotivne amplitude su vrlo jake, pomalo sastavnorastavnog impulsa Duše mlađanog Todosija. Otišao, skoro nikad, vraća se namerno u svoju Šumadiju, u svoj Vranić. Pesme nastaju, a susret sa zemljakinjom Milenom Mićić Glavonjić, rođenom Stepojevčankom bio je presudan da napisani stihovi budu i objavljeni. I zaista, „Zvezde u džepu“ je prva zbirka pesama koju je Todosije Tanasijević objavio. Biće ih još. Todosije je oženjen, otac troje dece koja imaju svoje porodice ili se tek spremaju za svoj porodični život. Živi i radi u Hamburgu kao preduzetnik već punih trideset godina.
POSVETA NEPOZNATOM
(LISBOA I)
Hamburg, 4. 1. 1992.
Lisboa
mali portugalski restoran
u koji često svratim,
obično kasno u noć
da pišem i da patim.
Lučki je ovo grad
umorna gomila ljudi,
a ja još uvek mlad
nezreo, u zabludi.
Za susednim stolom devojka
ne štedeći troši mladost
u društvu prodavaca droge
ostaje poslednji gost.
Sreća je negde daleko
pogodi me svačija tuga,
ravno u srce meko
jer ja sam poeta sa juga.
Pustolov crnih očiju
s ponekom borom na čelu,
sledbenik urnebesnih snova
graditelj na pepelu.
,,Još jednu“, rekoh kelneru
sav u zanosu stiha,
dok poput nekog opela
muzika lebdi tiha!
ODLAZAK (LISBOA II)
Na izmaku još jedne noći
prepun tuge i nespokoja,
tražim je u čašama vina
u praznim čašama bez broja.
Misli mi nekud idu
a ne bih tuda hteo,
tu odmah iza ugla
ostaviću prošlosti deo.
Na pustoj Karolinen Straße
neka vetar sve raznese,
ne zovite me više
ja živim bez adrese.
S osmehom kažem adio,
Lisboa ostade tužan,
pitam se da li sam bio
kelneru nešto dužan.
Kada sam zalupio vrata
ostavivši čaša red,
krenuvši iz inata
da sledim mesec bled!
Knjigu možete naručiti preko sledeće narudžbenice. Kontakt osoba Milena Mićić Glavonjić.
Pročitajte i:
