Žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica doneo je odluku da književnu nagradu „Đura Đukanov” za 2024. godinu, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović” iz Kikinde dobije Tijana Milenković za rukopis zbirke priča „Brm, brm“. Nagrada se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina.
Potencirajući fragmentarnu strukturu same zbirke, kao i pojedančnih priča rukopis Tijane Milenković „Brm, brm“ svoju literarnu zavodljivost otkriva u pobunjenom autorskom glasu koji veštim usložnjavanjem narativnih perspektiva tematizuje osećanje nepripadanja, kroz borbu sa depresijom i potragu za izgubljenim, nikada dosegnutim autentičnim bivstvovanjem uronjenim u otuđenu svakodnevnicu. Eliptičnim, gotovo sinkopiranim stilom, sa nemilosrdnom ironijom, ponekad sa naletima pripovedačkog besa koji se rimuje sa istaničnim lirizmom i tarantinovskom duhovitošću autorka slika svet mladih ljudi koji izlaz iz sumorne stvarnosti vide u narkotičkom ekspazimu.
Kroz građenje intertekstualnih spona sa umetničkim svetovima Tarkovskog, Trakla, Eliota, a na stilskom i tematskom planu otkriva se i bliskost sa stvaralaštvom Milene Marković, ovaj debitantski autorski glas stvara autentičan doživljaj sveta u kojem su i svi umetnički idoli svrgnuti sa pijedestala.
Suptilno razgranat motiv jugoslovenskog nasleđa kroz celu zbirku snažno odjekuje u priči „Moja Sutjeska“, u kojoj autorka pravi omaž antifašističkoj jugoslovenskoj borbi iz feminističke perspektive.
Igrajući na često klizavom terenu slobode koju nudi forma kratke priča, vešto posežući za kolokvijalnim jezikom kroz opis erotskih susreta autorka iskoračuje i na teren brutalnog i nudi sliku ponegde razigrane, ali često umorne čulnosti kao izraz suočavanja sa svetom gde je nemogućnost istinske emotivne bliskosti postala norma.
Vitalizam ove proze leži u grotesknim obrtima, s kojima se sumorna stvarnost preobraća u okrilje fantastičnog i crnohumornog, tako se porodično rođendasnko okupljanje pretvara u harikiri majčinske figure. U proznom svetu ovog rukopisa, na terenu smo ipak moderne groteske, koja je lišena karnevalskog uskrsnuća sem u jezičkim obrtima, proplamsajima humora, skliznuću ka poetskom, intimnom gde se istinska moć pronalazi tek u sposobnosti da se u ritmičnosti i zaiganosti književnog jezika otkrije sopstveni autorski glas. Ukoliko se bude razvijao ovaj autorski glas može zauzeti značajno mesto na domaćoj književnoj sceni.
Žiri pohvaljuje i rukopis „Sloboda“ Tanje Maletić.
Pročitajte i:
