На 6. конкурс Просвјетно-културног збора “Стопама Луке Милованова Георгијевића“ пристигло je укупно 220 пријавa из свих крајева региона. Након разматрања достављених радова засебан стручни жири за сваку награду на састанку одржаном 14.11.2024. год. донио је сљедеће једногласне одлуке о добитницима:
КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ЛУКА МИЛОВАНОВ ГЕОРГИЈЕВИЋ“
Весна Радовић, Београд
Жири за додјелу награде „Лука Милованов Георгијевић“ за поезију, којим је предсједавао Бранислав Зубовић, након више консултација, донио је једногласну одлуку да награда „Лука Милованов Георгијевић” припадне Весни Радовић из Београда, за циклус од три пјесме написане под шифром „Ларина песма”: „Колико туге у једној сузи”, „Мon pettit comarade!” и „Сунцокрет”.
Жири је извојио и похвалио пјесмe: „Чудовиште”, Вука Лакићевића из Лознице, шифра „ЏГ-е29м“, „Сановник: кожни капут на раменима утопљенице” Јелене Шарковић из Новог Сада, шифра „осетскеруне” и „Минотаур” Јоване Симић из Новог Београда, шифра „Причајна”.
У образложењу жирија се наводи да је на конкурс пристигло 120 рукописа потписана шифром. Након три сједнице жирија, једногласно је одлучено да награда „Лука Милованов Георгијевић” припадне Весни Радовић из Београда за циклус пјесама у којима се види да пјесникиња влада објема формама, дакле и везаним и слободним стихом. Мисао је заокружена и одише како свјежином тако и традиционалним средствима изражавања. Тај спој, прије свега унутрашњег квалитета опредјелио је жири да награду „Лука Милованов Георгијевић” додјели Весни Радовић.
У Часопису за културу, књижевност и умјетност Сребрни вијенац за објављивање су одабрана сљедећа остварења:
Колико туге у једној сузи?, Mon pettit comarade!, Сунцокрет, Весна Радовић (Београд)
Чудовиште, Вук Лакићевић (Лозница)
Сановник:Кожни капут на раменима утопљенице, Јелена Шарковић (Нови Сад)
Минотаур, Јована Симић Русу (Нови Београд)
На образима завичаја, Драгица Драга Грбић (Вишеград)
Спознаја, Милан Николић (Бијељина)
Умирем полако, Бранимир Перић (Брзеће)
Капи трајања, Татјана Златановић (Београд)
Осећај туђ, Елида Дедејић (Тутин)
Молепствије, Живко Вујић (Бања Лука)
Просвјета Сребреница, Ратко Рале Белић (Суботица)
Звездана ноћ над Дубовом, Стамен Миловановић (Ниш)
Убиство са предумишљајем, Хелена Шћопуловић (Неготин)
Епитаф, Лидија Бердовић (Требиње)
Песма о фаталној жени, Иван Мијаиловић (Геттинген)
Опаске о бојама, Синиша Митрић, (Нови Београд)
Последњи песник, Ђорђе Јовановић (Београд)
Поезија писана заосталом технологијом, Марко Поропатић (Београд)
Крива вода, Анђелко Анушић (Нови Сад)
Све самљи, Мирјана Трнавац (Прањани)
Када сам била вода, Анђела Цвијетиновић (Београд)
Срп је ковао ковач…, Оливера Синђелић (Шабац)
Ничија, Звездана Милосављевић (Ћуприја)
Између пробадања ока, Верица Преда ПреВера(Вршац)
Паунови су слетели на кров амбара, Радован Синђелић (Шабац)
КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ЗВОНИМИР ШУБИЋ”
Владимир Митровић, Краљево
Жири за додјелу награде „Звонимир Шубић“ за приповијетку или кратку причу, којим је предсједавао мср Душан Пејић, након више консултација, донио је једногласну одлуку да је овогодишњи добитник награде Владимир Митровић из Краљева за приповијетку под називом „Дум, дум…”.
“За књижевну награду „Звонимир Шубић“ већ се добрано чуло, о чему свједочи и доспијеће конкурсних пошиљки из многих мјеста одакле досад није било такмичара. Потврда томе су и нове књиге досадашњих лауреата у којима они с поносом међу својим биобиблиографским подацима наводе и награду којом су овјенчани у Сребреници. А уза све то, колико се и докле чуло за „Шубића“, можда најрјечитије показују „Гугл“ претраге, које су уосталом свима доступне. Књижевни посвећеници из Сребренице награду већ годинама уназад брижљиво његују и успјешно промовишу, тако да она достојанствено држи своју позицију на књижевној мапи српској. На овогодишњи књижевни конкурс сребреничког СПКД „Просвјета“ за најбољу кратку причу или приповијетку на српском говорном подручју, пристигло је неколико десетина пријава, чак и више него претходних година. Ипак, као и у другим браншама, наиђу и у књижевности године које су мршаве, посне и неплодне. Чини нам се да је за „Шубића“, нажалост, ова година једна од таквих. Невољно морамо констатовати да завидном броју пристиглих радова није пропорционалан и њихов књижевни квалитет. Жири је сматрао да би додјељивање награда пошто-пото било и неозбиљно и контрапродуктивно, па смо се одлучили да ове године прогласимо само прво мјесто. Од проглашавања друге и треће награде, те од похваљивања појединих радова, овог пута смо, силом прилика, одустали. Морамо водити рачуна о угледу награде и о свом угледу, а нека основна књижевна и естетска мјерила морају бити задовољена. Сем тога, и љествица квалитета требало би с временом да се подиже.
Првонаграђена прича „Дум, дум…“, потписана шифром „Кервуд“, рађена је реалистичким, па и натуралистичким поступком. Језичко-стилски једноставна, добрим дијелом дата у дијалошкој форми, она тематизује пролазност и цикличност људског живота. У два дијела ове приче, из колико је и сачињена, приказује се једна проницљива паралела између човјека у раном дјетињству и на самрти. Море их слични страхови, имају сличне потребе, а њихово постојање чак слично утиче на оне који о њима брину. Водећи се старом барокном, држићевском максимом „Тко би гори, ето је доли“, аутор ове приче показује како се у животу релативно брзо и лако замијене улоге онога ко брине о некоме и онога о коме се неко мора старати. Попут својеврсног уробороса, стално се понавља циклус у коме родитељи подижу дјецу правећи од максума људе, а ти људи сутра, кад родитељима малаксају снаге физичке и умне, о њима брину одужујући се на неки начин за своје дјетињство. Сугестивност ове приче лежи у честим паралелизмима, односно понављањима која успостављају директну везу између дјетињства и старости, а притом је форма потпуно у сагласју са садржином приче. У причи је дискретно провучен и социјални аспект опште декаденције (разводи, самоубиства, корупција), што је само тренутни мизансцен у коме се одвија вјечна и непромјенљива каузалност – подизање дјеце која ће те сутра сахранити и која ће подизати неку нову дјецу да би се циклус унедоглед одвијао.“, стоји у саопштењу које потписује мср Душан Пејић, виши асистент на Катедри са србистику при Универзитету Источно Сарајево.
У Часопису за културу, књижевност и умјетност Сребрни вијенац за објављивање су одабрана сљедећа остварења:
Дум, дум…, Владимир Митровић (Краљево)
Кроз прозор, небо, Миодраг Којадиновић (Београд)
Самоћа ратног сина, Александар Стојановић (Лесковац)
Лончић чаја, Вања Мушовић (Ниш)
НОВИНАРСКА НАГРАДА “БОШКО МИЛОВАНОВИЋ”
Др Слађана Миленковић, Сремска Митровица
Жири, којим је предсједавао проф. др Бобан Томић, разматрајући 30 радова донио је једногласну одлуку да новинарска награда припадне тексту Интервју са академиком Матијом Бећковићем: Поезија, то је судбина језика.
У саопштењу је истакнуто: “И ове године интервју као новинарска форма показао се у руху свеобухватне платформе, обједињујућег књижевног, новинарског, научног и интуитивног приступа. Морамо признати да је Бећковићев рани стих из пјесме Матија Бећковић (Тако је говорио Матија, Просвета, 1964), Баш је њега брига бар је њему лако/Све је оживело чега се дотако, младалачки улог и стваралачка вјера у ријеч. Уистину, као нико прије њега, Матија је кроз деценије уназад успио све да опредмети пјесмом, и сваког бар на моменат да учини пјесником. Тиме ће остати суверени задужбинар језика. Све наведено је, како књижевно-језичким, тако и новинарско-стилским приступом, а на високом спознајном и сазнајном нивоу, расвјетљено уз светоназор проф. др Слађане Миленковић. Уз њен плодоносан рад, и савјест према књижевности, судбина језика бива у апсолуту поезије.“
Жири је осим награђеног рада одабрао за објављивање у Сребрном вијенцу сљедеће прилоге:
Интервју са академиком Матијом Бећковићем: Поезија, то је судбина језика.
Слађана Миленковић (Сремска Митровица)
У раљама језика, Стефан Младеновић (Јагодина)
Бродоломчев интермецо, Јелена Огњеновић (Рума)
Српско родословље, Миливоје Трнавац (Прањани)
ЛИТЕРАРНА НАГРАДА “ЖИВАН ЈОВАНОВИЋ”
Матија Благојевић, ЈУ ТШЦ „Зворник“
Виктор Радовић, ЈУ СШЦ „Сребреница“
СТУДЕНТСКА СТИПЕНДИЈА “ЛУКА М. ГЕОРГИЈЕВИЋ“
Теодора Јовановић, студент 3. године Правног факултета у Новом Саду
Честитамо свима који су награђени и заступљени у Часопису за културу, књижевност и умјетност „Сребрни вијенац“. Захваљујемо се свим учесницима конкурса који су дали допринос квалитету пристиглих радова.
СПКД “Просвјета” – ОО Сребреница
Pročitajte i:
