Književni konkursi Srbije i regiona

(RAZ)GOVOR SA PIJANCEM Druga strana moje malenkosti odvela me je na posivele listove otvorene knjige. Pročitah pasuse svog života negirajući začetak jednog prelepog ispijanja tvoje

Od  postanka,  ljudi  su  se nakitom ulepšavali, ulepšavali sebi drage i bliske osobe. Svaki Komad  ima  neku  namenu  i  značaj. Darivanjem su ispunjavali želje svojih

Ne  moraš  čekati  toliko Da  bi  napravio   brvnaru na  Tavanima. Napravi  je  ovog  ljeta Pa  da  se  okupimo (oni   što  su  ostali) I da  gledamo  nebo. I ja  ću  ti   pomoći. Donijeću  jedno  brvno. Visokim  smrčama  ogradićemo  se Na  mjesečini  dok   zvijezde  trepere. Ćutaćemo  ne remeteći  zrikavce  u  pjesmi, Gledaćemo  svice  u   letu, I osluškivati… Tamo  na  kraju  Tavana Gdje  je onaj   stari  izvor Kreketaće  žaba Zbog  koje  nismo   smjeli Otvoriti  usta, Da  nam   ne  prebroji  zube (kažu  umrijeće  nam  majka.) I nabavićemo ponovo Starog  Alata

Sudbina čoveka se rađa U jednom trenutku Kad shvatiš da si nekoga Zavoleo U vatrama svoga srca Spoznaćeš tajnu ljubavi Jer, voleti znači: Deo sebe

Prekjuče (juče, nekoga dana pre ovoga), moja žena nije umrla. Njenu pepeljastu ruku nisam držao i nisam  posmatrao i osluškivao  poslednje teške izdisaje. Kćerkama nisam

Svetlucaju selom sneni snegovi, sumračine skrili svetli svetovi. Srebrom se stakle sjajni svodovi, Srbijom splavare srećni stvorovi. Svi samo slasne snove sanjaju, svima se strahote

Prolog: Ponedjeljak je i dan tjedne plaće stanovnika Kuće, svi se skupljaju oko vatre ognjišta. Žena Kata peče kruh ispod peke, stric Štef priča lovačke

Kad si je Tomislav Levatić priuštio prvog klona, ostao je zaprepašten sličnošću kojom Dva zrači. – Skroz-naskroz isti ja. Ko da me ćaća dvaput pravija.

Promatrala sam te dok šutiš, svaku boru na tvome licu, poželjela sam uništiti poljupcem, iskoristiti te u trenutku, bez objašnjenja i riječi, udariti te rukom

DILECTA “Postala je ono što je Beatrisa bila firentinskom pesniku, neokaljena Laura onog venecijanskog pesnika, majka velikih misli, neznani uzrok spasonosnih odluka, podrška budućnosti, luč

Oslušni kćeri Smiljаnа Propupeli behar te opet nevinošću zove da rukom rumenom ga kao nekad miluješ Da na grudi devojačke ga sviješ uzdrhtale i  skriješ

Na pučini   Nad morem sigurne su vode milostiv je onaj tko ih stvori plemenita je ruka koja ih piše beskrajno je plavetnilo   Ni