Književni konkursi Srbije i regiona

           Пурпурна зора над Одесом полако је упијала смењујућу ноћ. На пространој пољани међу многобројним придошлицама које су тога претпоследњег јутра

Хризантема Месец се нечујно провлачио поред српастих кровова, крећући се попут марионете, руком ношене. Његова појава јасно се оцртава изнад поља минулих сунцокрета, лица погнутих,

Мајка путује За собом Оставља зубе Да цео свет види Какву погачу гризе Мајка је голуждрава Али њене груди Плаве равнице Мајка оштри опанке Прежући

Goli pesnik (Prva nagrada III Underground poet fest Zmajevo, 2013.) Jasno je kao vedri dan da go, potpuno go stojim ispred vas, golog tela i gole duše, a

На коленима колена Слободе Уз вољу сведока Колена клецкају Овде испод стопе За празник утовљене чаше. Уз смирај јутра марширају Дробљеним плачем испраћају Слободу и

Однеси девојачко срце, на једно високо брдо и стави га као песнички тестамент  у орлово гнездо, а ако га суђеник  пронађе, његово је. Уђи у

Đavo da ga nosi, niko živ ne bi uhvatio kad laže a kad istinu govori. I sve mu je toliko zapetljano, zamršeno planovima, željama, računima,

– Tak… Tak… Tak… – tišinu vrelog dana remetilo je jednolično klepetanje oštećenog krilca vetrenjače. Razvigorac je donosio svežinu sa reke. Tina se protegnu poput

Kao da te gledam Opet se smeješ mojim brojnim zapetama tražeći vezu između svoga imena i molitvenih stihova koje još uvek pišem Nije me promenilo

Mirza Fehimović Ć E I F LICA Salko Halilović, ratni invalid, 42 godine Esma Halilović, njegova žena, 42 godine Mejra Halilović, njihova kći, 7 godina

TE večeri su i popa poveli u kino. Pop je iz Mostara u Lapad stigao taman pred ručak, i to toliko bezvoljan da nije smogao

Tražila sam osećaj mira čuvala reči da ne obole šaputala ispred manastira sklapala ruke koje se mole. Prebrzo sam sama gazila tražeći u snovima raj

XII. konkurs humora i satire, Mrkonjić Grad, 2013. – na temu: „Piti ili ne jesti, pitanje je kad?“ Pozlaćeni aforizam, 2. mjesto: „Kradimo hrvatsko!“ Najizazovniji

Drugo mesto na konkursu „Joan Flora“ 2013: Idiot ima društvo Više nisam siguran šta je san, a šta java. I dok sam budan unutar sebe

Srbijo, ipak ti hvala Protkana venama pritoka Dunava neprestano oživljava, istoriju ostavlja iza sebe začetu na ramenima velikana, Kosovo natopljeno bolom i nemirom nekako preživljava,

Prokišnjavanje Kiša sve više pada, i kao prsti neurastenika u doboše pretvara lelujave kišobrane, (pomešaćeš, možda, svoje boje u njoj i akvarelom sebi naslikati sve