Број:01-СЛМГ/23
Датум: 23.10.2023. год.
На 5. конкурс Просвјетно-културног збора “Стопама Луке Милованова Георгијевића“ пристигло je укупно 280 пријавa из свих крајева региона. Након разматрања достављених радова засебан стручни жири за сваку награду на састанку одржаном 23.10.2023. год. донио је сљедеће једногласне одлуке о добитницима:
КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ЛУКА МИЛОВАНОВ ГЕОРГИЈЕВИЋ“
Др Јелина Ђурковић, Бијељина
Жири за додјелу награде „Лука Милованов Георгијевић“ за поезију, којим је предсједавао књижевник Бранислав Зубовић, након више консултација, донио је једногласну одлуку да награда „Лука Милованов Георијевић” припадне Јелини Ђурковић из Бијељине за циклус пјесма под шифром „Мима Мењушина”. У ужем избору су се нашле и пјесме под шифрама: „Исак Доброљубов” Павла Зељића, „месечевЗ” Мише Цанића и „Ловор вишња” Милене Станојевић.
У образложењу жирија се наводи да је на конкурс пристигло више од 150 рукописа потписаних шифрама, углавном уједначеног квалитета, те самим тим посао жирија није био нимало лак. Након три сједнице жирија, једногласно је одлучено да награда „Лука Милованов Георгијевић” припадне Јелини Ђурковић из Бијељине за циклус пјесама „Мима Мењушина”. У три пјесме: „Прође љето”, „Мајкина душа” и „Могло је да се не догоди”, пјесникиња кроз лично и колективно искуство пјева о интимним тренуцима у дијалогу са Рајком Ногом, пролазности времена из перспективе народне књижевности, те дубоким емоцијама у пјесми „Мајкина душа“. Јелина Ђурковић доминантној пјесничкој теми „пролазности живота“ дарује бесмртност и својим пјесничким надахнућем остварује завидан квалитет који јој је омогућио да буде овогодишња добитница награде „Лука Милованов Георгијевић“ за поезију.
У Часопису за културу, књижевност и умјетност Сребрни вијенац за објављивање су одабрана сљедећа остварења:
Прође љето, Мајкина душа, Могло је да се не догоди, Јелина Ђурковић (Бијељина)
Камбоџа-далека и сама, Миша Цанић (Јагодина)
О узајамности, Павле Зељић (Липнички Шор)
Ретки примерци са Голије, Милена Станојевић (Београд)
Кад кућа сања, Дарко Стевић (Београд)
Family violence, Крсто Гиљен (Никшић)
Жал за лијепим глупостима,Михајло Орловић (Бања Лука)
Воденица на Обници (Златарић), Весна Ристовић (Краљево)
Босонога, Муња, Мира Ракановић (Вршац)
Интимна, Јелена Костић (Рашка)
Сава Шумановић, Јасна Миленовић (Сремска Каменица)
Жено, Недељка Неда Ђукић Боројевић (Бања Лука)
Чвор, Бранимир Радовић Бато (Фоча)
Град, Ана Ранђић (Чачак)
К`ква је тој срамота, Данијела Вељковић (Сврљиг)
Вечерњи сонет, Огњен Бошковић, (Гацко)
Устанак, Ана Љепојевић (Нова Топола)
Ламент, Александра Мишић (Чачак)
Стари гавран кисне на врху бора, Оливера Синђелић (Шабац)
Између бехара и зрења, Душан Мијајловић Адски (Ниш)
Под заставом поезије, Ђорђе Јовановић (Београд)
Прогнаникова пјесма, Миленко Јевђевић (Бања Лука)
Залеђена суза,Драгица Грбић Драга (Вишеград)
Жудња моје душе, Славица Дабевска Кировска (Тетово)
Пензија је добро вријеме за упознавање са породицом, Софија Дракуловић (Подгорица)
Мастер клас, Драгица Стојановић (Зрењанин)
Срицање осета, Радивоје Пантић (Куршумлија)
Сазнање, Александра Мариловић (Дервента)
Док се боје не врате у тубе, Сања Радуловић (Добој)
КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ЗВОНИМИР ШУБИЋ”
Александар М. Арсенијевић, Београд
Жири за додјелу награде „Звонимир Шубић“ за приповијетку или кратку причу, којим је предсједавао мср Душан Пејић, након више консултација, донио је једногласну одлуку да је овогодишњи добитник награде Александар М. Арсенијевић из Београда за приповијетку под називом „Отац се враћа у мир”. Жири је од пристиглих радова у ужи избор уврстио и приче: Властимира Станисављевића Шаркаменца, Ненада Мојсиловића, Огњена Крњаје, Стамена Миловановића и Драгана Кртинића.
„Несвакидашња синтаксичка организација реченице, са честим понављањима различитих врста и са постпонирањем атрибута, те необично учестала, али правилна употреба аориста и имперфекта дају овоме дјелу својеврстан сакрални колорит и, донекле, библијске тонове, што је сасвим у сагласју са садржајем и суштином ове приповијетке. Не треба, с друге стране, заобићи ни утисак да се у језику и звуку награђене приче препознаје и она исконска „матерња мелодија“, о којој је некад писао Момчило Настасијевић, са чијом прозом, језиком и мотивима и ова приповијетка показује извјесне сличности – нарочито у експресивности лексике, инверзијама, лапидарности, односно елиптичности израза. Аутор се успјешно користи и захтјевном техником изневјереног очекивања, особито у сцени „првог“ очевог повратка у завичај, чиме динамизује и сижејно облагорођује своју поприлично једноставну фабулу. У четири-пет страна приказана је кружна путања човјековог живота, дубоко су захваћени смисао и природа људског постојања, као и заплетени међуљудски односи, те прича тако отвара бројна питања, а запитаност над њима постиже се и сугерише и отежаном формом која је оличена у густом и необичном језичком изразу. Приповијетка је плод осебујног и несумњивог дара, али и широког и планског читалачког искуства, које се не да сакрити – спој талента и рада, емоције и рација, искуства и интуиције.“, стоји у саопштењу који потписује Душан Пејић, виши асистент на Катедри са србистику при Универзитету Источно Сарајево.
У часопису за културу, књижевност и умјетност Сребрни вијенац за објављивање су одабрана сљедећа остварења:
Отац се враћа у мир, Александар М. Арсенијевић (Београд)
Бановачки млин, Огњен Крњаја (Нови Београд)
Крађа, Ненад Мојсиловић (Панчево)
Бела ума, Стамен Миловановић (Ниш)
Геометрија смрти, Властимир Станисављевић Шаркаменац (Београд)
Она прича причу, Драган Кртинић (Оџаци)
Лука (елементи), Драгана Мрђа (Нови Београд)
Посета породици Ђорђа Беатовића, Томислав Крсмановић (Београд)
НОВИНАРСКА НАГРАДА “БОШКО МИЛОВАНОВИЋ”
Каја Панчић Миленковић, Пирот
Жири, којим је предсједавао проф. др Бобан Томић, разматрајући 30 радова донио је једногласну одлуку да новинарска награда припадне тексту Интервју: Академик др Јасмина Грковић-Мејџор, историчар језика Каје Панчић Миленковић. Професионално и елоквентно сачињен интервју говори о вишегодишњем искуству ауторке у специфичној новинарској форми какав је интервју. Кроз врло актуелну тему у коресподенцији са високим нивоом у погледу језичког и стилског приступа Каја П. Миленковић на крајње озбиљан и предан истраживачки начин даје могућност читаоцу да дође до одговора на суштинска питања у проучавању језика. А сазнајни и спознајни извор у својој вјеродостојности је оличен у цјеложивотном научно-истраживачком раду историчара језика др Јасмине Грковић- Мејџор.
Жири је осим награђеног рада одабрао за објављивање у Сребрном вијенцу сљедеће прилоге:
Интервју: Академик Јасмина Грковић-Мејџор, историчар језика, Каја Панчић Миленковић (Пирот)
Судбина светог храма, Сенахид Незировић (Лукавац)
Немања Вучковић-кључ успеха, Милош М. Симић (Крагујевац)
Ми, по рођењу утопљени, Јелена Огњеновић (Рума)
Снег је после батинања остајао крвав, Милица Миленковић (Сврљиг)
Историја Јевреја. Трновит пут наде, Николета Петровић (Бијељина)
ЛИТЕРАРНА НАГРАДА “ЖИВАН ЈОВАНОВИЋ”
Матија Благојевић, ЈУ „Прва основна школа“ Сребреница
СТУДЕНТСКА СТИПЕНДИЈА “ЛУКА М. ГЕОРГИЈЕВИЋ“
Нина Божић, студент 2. године Високе школе електротехнике и рачунарства у Београду
Честитамо свима који су награђени и заступљени у Часопису за културу, књижевност и умјетност „Сребрни вијенац“. Захваљујемо се свим учесницима конкурса који су дали допринос високом квалитету пристиглих радова.
СПКД “Просвјета” – ОО Сребреница
Pročitajte i:
