Putuju Pamet, Glupost i Ludost, tri apstraktne filozofske discipline, vasionom, između galaksija, planeta, zvezda, meteora, kometa… lagano, lepršavo, slobodno, ruku pod ruku.
Kao i sve što dosadi, tako i sloboda, kao prevashodni ram kretanja svega živog i neživog u prirodi, dosadi pomenutim filozofskim disciplinama i one reše da to promene.
– Zašto bi bile samo filozofske? Zašto ne bi bile i praktične? Kako da proverimo šta znače ova naša filozofska imena i ima li Bog za nas neku dodatnu misiju! – uglas izgovarale su tri apstraktne filozofske discipline.
– Kako bi bilo…. – reče Pamet, – da poletimo ka najlepšoj planeti na svetu, Zemlji, plavo-zelenoj, doda Glupost, i u letu osmislimo ideju šta bismo tamo – da ne zaostane, reče Ludost.
I tako poleti trojka ka zemlji a Pamet iz nejasnih razloga prepoznata koja će da da konačan stav o ideji, ovu razradi tekstom: – Hajde da idemo kod ljudi. Da probamo…? Kad se približimo zemlji i vidimo gde ih ima najviše, da bi bilo mesta za sve nas, ući ćemo u njih – zaključi..
-Bravo – rekoše Ludost i Glupost. – Baš si mnogo pametna. Ideja je veoma dobra.
I tako poleteše tri slobodne apstraktne filozofske discipline, Ludost, Glupost i Pamet, u potragu za masom ljudi. Kad, tamo negde na Balkanu, gužva. Približi se trojka masi, a masa nešto neobično bučna. Bez mnogo dvoumljenja shvate. Masa je nekog u ratu pobedila, i slavi. – Indijanci! – vrisnu Ludost i Glupost. – Neee! Baš ste bre glupe, to su Srbi……-uzvrati Pamet i tako sam reč Srbi bi seme zla potonjeg razdora između tri apstraktne filozofske do tada beskonfliktne discipline.
Ljutnuše se Ludost i Glupost na Pamet ali oduševljene masom konstatovaše: -Pravi raj za nas!.
I tako ulete oni, trojka, u narod, u Srbe i …brzo shvati da ima problem: nema mesta za sve. Ludost i Glupost, ispostavi se da su snalažljivije, uđoše u potpunosti među Srbe ali najmanje polovina Pameti osta u vasioni sa sudbinom apstraktne filozofske discipline.
Pamet se ne pobuni, i bez emocija samo konstatova problem ..Glupost isprovocirana situacijom samozadovoljna uspehom, dade komentar: – Baš si bre Pameti naivna! I tako nasta prateća filozofska kategorija i karakterna osobina Pameti, naivnost. Mada ne treba tako lako otpisati ni komentar Ludosti: – Blago tebi, Pameti. Ko zna kako će biti nama! Možda ćemo se ovako samo ugruvati a za tobom, kao nedostatkom, možda i večno patiti.
I tako se Pamet, Ludost i Glupost nađoše među ljudima odnosno Srbima..
Naravno, odmah sve tri filozofske discipline shvatiše da pošto su ušle u Srbe da neće biti svoga tela gospodari već da će o njima odlučivati oni u koje su ušli, Srbi. Kad dodatno porazmisli, shvati šta shvati, da bi spasila svoj ukupni identitet i integritet, ostatkom svog zdravog filozofskog dela i dela još uvek zdravog razuma, Pamet smognu snagu da kaže: Hajdemo u koaliciju, da se spašavamo od ljudi, tj. Srba.
– Baš si pametna! Pa ti da budeš gazda! – uskoči komentarom Glupost. – Mi smo glupi i ludi a to kao da nije potrebno ljudima. I da znaš, da ti garantujemo da će nas ljudi više voleti od tebe. Da ćemo im biti potrebniji. Mi smo praktičnije od tebe!
I stvoriše se pojmovi zavist, kompleks, ljubomora i šta sve ne drugo.
Ali, ne propustiše da dodaju suštinu: – I da znaš, ne možeš ti da odlučuješ. Ti si samo delom među Srbima. Mi smo u celini na zemlji i među njima i zato hoćemo da o d l u č u j e m o….. M i i i !!! Ti ćeš odlučivati samo sa svojih pedeset procenata, pošto si samo sa tim procentom sa nama i među njima. Uostalom znaš gde ti je ostatak. Ako i prihvatimo koaliciju naša je prva i odlučujuća!
I pošto tako ovladaše Srbima, Ludost, Glupost i Pamet, prestadoše sa svojim izvornim apstraktnim teorijsko – filozofskim a nastaviše ovozemaljski život sa pominjanim praktičnim jezičko – stvarnosnim odrednicama, i uz neizbežnu koaliciju.
I tako, zahvaljujući avanturi, nastaloj iz dosade, i Srbima, tri apstraktne filozofske discipline, Pamet, Ludost i Glupost, osmisliše svoj identitet i prepoznaše misiju na zemlji, ovladaše Srbima a Srbi, uz potpunu prisutnost Gluposti i Ludosti i polovičnu prisutnost Pameti, napraviše……. i svoj p a r l a m e n t .
Milan Vlajković
Književni klub “ Mirko Banjević“ Paraćin
– 1949.g , socijalni radnik u penziji
Objavio knjige: “Balkanski vigvam“; “ Ne zovem se Pavle“,
“ Pozorišne igre “ ( monodrama i satirični igrokaz ),
– sarađuje mahom sa elektronskim satiričnim listovima