Category : nagrađeni radovi
Damjan Stevkić: dve priče („Magda Simin 2010“ – prva nagrada)
Noć za umiranje Sa terase se vidi sve, i voda, i tamni oblaci, sumrak pomešan sa svetlošću mesečine… I oseća se vetar: Eh, taj vetar! Da nema tog vazduha u pokretu, nastalog neznano gde, ova noć i ovaj prizor ispod terase bili bi samo svetlo i boja, samo neživi spoj......
Slaviša Obradović: Još jedan krug bez dobitka („Šamačke kulturne jeseni“ 2010 – druga nagrada)
Nakon još jedne žestoke svađe Predova žena je sasvim spokojno zaspala na njihovom hladnom krevetu i on je sada već mogao da čuje krupno disanje koje se širilo tišinom sobe kao trijumfalni eho njene pobedničke ponoćne tirade. Ležao je na leđima, opružen, povređen, ponižen – neuspešni rvač sa ramenima na......
Alan Pejković: pesme iz nagrađene zbirke („Mak Dizdar“ 2010 – druga nagrada)
Tolkien i ja Između Tolkiena i mene ne postoji baš pravo takmičenje. Puno je prednosti na njegovoj strani. Ja ne baratam sa toliko jezika, pogotovo ne starih ili egzotičnih. Ja ne stvaram svjetove već večeri s kojima ne znam šta da radim. Nisam heroj kao Aragorn ni lijep kao Legolas.......
Nikola Šimić Tonin: Istina (Književni Susreti Matice Hrvatske 2010 – prva nagrada,)
Prije točno 2009 godina, u betlehemskoj štalici, rodila se Istina. Istini bi ime Isus. sin Božiji, Istina Isus, s desna Ocu sjedi. U početku bi Riječ. Isus, Riječ i Istina. Začetog po Duhu Svetome, čovjek razape. Istina ohrabri mnoge, koji shvatiše, javi se u njima, nada, pođu za Njom, umireni......
Aleksandra Đuričić: Čitač („Vukašin Conić 2010“ – druga nagrada)
U minijaturnoj sobi-kapsuli trepere ekran i njegovo srce. Spavao je kratko i nervozno, probudio se nevoljno, pogledao u donjem desnom uglu ekrana kolika je spoljna temperatura i indeks UV zračenja. Malo je niži nego juče, mogao bi da izađe, ali nema razloga. Nastavio je sa čitanjem tamo gde je stao......
Branko Baćović: Zašto pišem pesme („Banatsko pero“ 2009)
E to se i ja ponekad pitam. Ljudi umiru od dosade, pa ipak se pesme čitaju manje nego umrlice. Možda zato što su previše subjektivne, jer objektivno gledano ljudi više vole da slušaju o sebi nego o drugima. Tako pesnik ostane sam. Kao bik ili vo na livadi. Lep je......
Natalija Jakovljević: Mali Medina („Simha Kabiljo“ 2010 – treća nagrada)
Da li će ova priča imati početak a za kraj tek ne znam. Jer kako i početi. Da li samo na osnovu senke koju je telo ostavilo jednog podneva na uglu Kolarčeve i Knez Mihajlove ili početi gledajući telo onižeg muškarca okrenutog ledjima fotografu na izbledeloj slici predratnog Beograda. Priznaćete,......
Radomir D. Mitrić: ciklus nagrađenih pesama („Duško Trifunović“, Novi Sad 2010 – I nagrada festivala)
Kroki za Ljubav za Arsena Gotovo je, ja sam samo samotan kralj na šahovskoj ploči, bez kraljice i svite, a ti sve sa svitom, s kraljem kojeg ljubomorno čuvaš za leđima svojim, atakuješ, i meni je preostalo još samo jedno slobodno crno polje na kojem ću pasti zauvijek. Šah-mat! Padam,......
Radomir D. Mitrić: Bosnian Nocturno („Castello di Duino“, 2008, Trst, Italija – I nagrada)
Glasove, glasove pamtim, ulovljene u školjke uspomena, uz koje odrastah dok je u meni zrila misao i svijetlost, između očevih odlazaka u Veneciju, kada nalikovaše Brodskom, ili pak, dok je kao Jejts jezdio ka Istanbulu, uvijek donoseći nove knjige sa tih putešestvija. Bješe to svet o kojem je ispredao nevjerovatne......
Jelica Kiso: O čoveku, licu tužaljke (Ulaznica 2009 – prva nagrada za poeziju)
“I da li bi uopšte vredelo, posle svega, Da li bi zbilja išta vredelo, Posle tolikih sutona, avlija i rasutih ulica, Posle tolikih romana…“ T. S. E. Buđenje je najveće čudo, čudo koje, može biti, niko nije stvorio, već se ono pomalja ispod uzroka i cepa posteljicu, otvor, i glava......
Mile Tešanović: Pusti rođena (Susreti pesnika SCG 2008 – treća nagrada)
Ne pretražuj moja brda daleka Moje obale, cvijetnjake.. Pusti moje uzlete i padove Ne spominji mi pokisle laste Niti grabljive ptičurine Oh, rođena Pusti moje duge i druga šarenila Prepune slatke mašte sve moje sreće bivše I kobi Patnje i ljubavi Dane one.. Nisu oni pomrli Malo su u stranu......
Slavica Urumova: tri pesme (”Magda Simin” 2010 – prva nagrada)
Obnažena Zatvaram oči i dopuštam na tvojim rukama da se izmrvim kao hleb. Lebdim iznad kreveta kao čestica vazduha. U zajedničkom užitku sa nevinim osmehom, toplim dodirom i poljubcem, dopuštam ti da me ljubiš! Dok ležim kraj tebe, obnažena od glave do pete, osećam se poželjna žena koja uvek odnovo,......
Aida Šečić: Ogledalo (Alma 2010 – druga nagrada)
Neko me posmatrao. Ručala sam u luksuznom restoranu. Ja. Ljepotica za kojom muškarci uzdišu. Neko me posmatrao i to nije bilo ništa neobično. Oči su mu milile mojim leđima kao mravi. Vitkim, golim, njegovanim leđima, napola prekrivenim svilenom kosom. Ipak sam se odlučila okrenuti. Tek onako. Da se ogledam u......
Jelena Kujundžić: Poslednja želja (Ivanjica 2009 – pohvaljen rad)
Kad bi me osudili na smrt ti bi bio moja poslednja želja, poslednja, najslađa kap veselja pred ulazak u nebeski vrt. Kad bi me osudili na smrt… Kad bi mi novi život bio dat ti bi bio izvor mog veselja, tvoje ruke zemaljska postelja, i ne bih sa sobom vodila......
Jelena Kujundžić: Ringišpil („Čivijada“ 2001 – treća nagrada)
Bilo da sklopim oči ili ih širom otvorim, prvo što mi se u vidokrug smesti jeste jedan ogroman ringišpil. A na tom ringišpilu stolice su vrlo različite i to: od običnih hoklica, preko barskih, trpezarijskih, onih sa naslonom, pa sve do fotelja. Čim sednete ringišpil se zavrti, neko ostane priseban......
Milka Knežević Ivašković: Samsara („Andra Gavrilović“ 2009 – prva nagrada)
. Mariju je probudila žeđ. Otvorivši oči – nakon što joj je pobegla poslednja slika iz sna – prvo što je ugledala, bio je prljavobeli, napukli plafon. Trepnula je par puta ne bi li joj se prizor razbistrio jer – to nikako nije mogao biti plafon u njenoj sobi, ne......