Category : nagrađeni radovi
Branko Baćović: Zašto pišem pesme („Banatsko pero“ 2009)
E to se i ja ponekad pitam. Ljudi umiru od dosade, pa ipak se pesme čitaju manje nego umrlice. Možda zato što su previše subjektivne, jer objektivno gledano ljudi više vole da slušaju o sebi nego o drugima. Tako pesnik ostane sam. Kao bik ili vo na livadi. Lep je......
Natalija Jakovljević: Mali Medina („Simha Kabiljo“ 2010 – treća nagrada)
Da li će ova priča imati početak a za kraj tek ne znam. Jer kako i početi. Da li samo na osnovu senke koju je telo ostavilo jednog podneva na uglu Kolarčeve i Knez Mihajlove ili početi gledajući telo onižeg muškarca okrenutog ledjima fotografu na izbledeloj slici predratnog Beograda. Priznaćete,......
Radomir D. Mitrić: ciklus nagrađenih pesama („Duško Trifunović“, Novi Sad 2010 – I nagrada festivala)
Kroki za Ljubav za Arsena Gotovo je, ja sam samo samotan kralj na šahovskoj ploči, bez kraljice i svite, a ti sve sa svitom, s kraljem kojeg ljubomorno čuvaš za leđima svojim, atakuješ, i meni je preostalo još samo jedno slobodno crno polje na kojem ću pasti zauvijek. Šah-mat! Padam,......
Radomir D. Mitrić: Bosnian Nocturno („Castello di Duino“, 2008, Trst, Italija – I nagrada)
Glasove, glasove pamtim, ulovljene u školjke uspomena, uz koje odrastah dok je u meni zrila misao i svijetlost, između očevih odlazaka u Veneciju, kada nalikovaše Brodskom, ili pak, dok je kao Jejts jezdio ka Istanbulu, uvijek donoseći nove knjige sa tih putešestvija. Bješe to svet o kojem je ispredao nevjerovatne......
Jelica Kiso: O čoveku, licu tužaljke (Ulaznica 2009 – prva nagrada za poeziju)
“I da li bi uopšte vredelo, posle svega, Da li bi zbilja išta vredelo, Posle tolikih sutona, avlija i rasutih ulica, Posle tolikih romana…“ T. S. E. Buđenje je najveće čudo, čudo koje, može biti, niko nije stvorio, već se ono pomalja ispod uzroka i cepa posteljicu, otvor, i glava......
Mile Tešanović: Pusti rođena (Susreti pesnika SCG 2008 – treća nagrada)
Ne pretražuj moja brda daleka Moje obale, cvijetnjake.. Pusti moje uzlete i padove Ne spominji mi pokisle laste Niti grabljive ptičurine Oh, rođena Pusti moje duge i druga šarenila Prepune slatke mašte sve moje sreće bivše I kobi Patnje i ljubavi Dane one.. Nisu oni pomrli Malo su u stranu......
Slavica Urumova: tri pesme (”Magda Simin” 2010 – prva nagrada)
Obnažena Zatvaram oči i dopuštam na tvojim rukama da se izmrvim kao hleb. Lebdim iznad kreveta kao čestica vazduha. U zajedničkom užitku sa nevinim osmehom, toplim dodirom i poljubcem, dopuštam ti da me ljubiš! Dok ležim kraj tebe, obnažena od glave do pete, osećam se poželjna žena koja uvek odnovo,......
Aida Šečić: Ogledalo (Alma 2010 – druga nagrada)
Neko me posmatrao. Ručala sam u luksuznom restoranu. Ja. Ljepotica za kojom muškarci uzdišu. Neko me posmatrao i to nije bilo ništa neobično. Oči su mu milile mojim leđima kao mravi. Vitkim, golim, njegovanim leđima, napola prekrivenim svilenom kosom. Ipak sam se odlučila okrenuti. Tek onako. Da se ogledam u......
Jelena Kujundžić: Poslednja želja (Ivanjica 2009 – pohvaljen rad)
Kad bi me osudili na smrt ti bi bio moja poslednja želja, poslednja, najslađa kap veselja pred ulazak u nebeski vrt. Kad bi me osudili na smrt… Kad bi mi novi život bio dat ti bi bio izvor mog veselja, tvoje ruke zemaljska postelja, i ne bih sa sobom vodila......
Jelena Kujundžić: Ringišpil („Čivijada“ 2001 – treća nagrada)
Bilo da sklopim oči ili ih širom otvorim, prvo što mi se u vidokrug smesti jeste jedan ogroman ringišpil. A na tom ringišpilu stolice su vrlo različite i to: od običnih hoklica, preko barskih, trpezarijskih, onih sa naslonom, pa sve do fotelja. Čim sednete ringišpil se zavrti, neko ostane priseban......
Milka Knežević Ivašković: Samsara („Andra Gavrilović“ 2009 – prva nagrada)
. Mariju je probudila žeđ. Otvorivši oči – nakon što joj je pobegla poslednja slika iz sna – prvo što je ugledala, bio je prljavobeli, napukli plafon. Trepnula je par puta ne bi li joj se prizor razbistrio jer – to nikako nije mogao biti plafon u njenoj sobi, ne......
Ivan Despotović: Dežurni (Bal u Elemiru 2007 – treća nagrada)
Redakcija se nalazila na petnaestom spratu, pored izlepljenih vrata sobe za dežurstvo. Odatle se pružao zasigurno fantastičan pogled na grad koji se, doduše, nije video: bilo je osam sati ujutru, a bila je i zima – magla se spustila na sve što se kretalo u dubini. Niko nije dolazio, a......
Elvedin Nezirović: Svijeća za Alfonsa Berbera („Zija Dizdarević“, Fojnica 2009 – treća nagrada)
ČETRNAEST GODINA ELENA Šimunović nije bila na tom starom, prigradskom groblju, a sve je još tu, podjednako sablasno i jezivo, živjelo onaj svoj tihi zaborav: i stari, ruševni zvonik, i mračna, devastirana kapelica, i talozi paučine na željeznoj kapiji, i posivjele mermerne ploče, i obogaljeni kameni križevi, i divlja, samonikla......
Milorad Šuković: Posle dvanaest godina (Društvo Sci & Fi 2008 – prva nagrada)
Bila je nedelja uveče, noć bez šumova ulice, zvukova potpetica na stepeništu, zujanja lifta i glasova iz komšijskih stanova. Tek što sam sklopio knjigu, pridigoh se da ugasim svetlo. U času kada je škljocnuo prekidač, laserski zraci ispuniše sobu i osetih kako se, nošen lakim strujanjem i snagom nekog stiska,......
Lana Bastašić: Na granici („Odakle zovem“, Podgorica 2010 – specijalna nagrada žirija)
Trči i sastani se sama sa sobom rekao mi je jednog smrdljivog popodneva Mika Antić. Sjedili smo u Lastinom autobusu na granici između Bosne i Hrvatske. Krenuli smo za Beograd, onaj novi, ljepljivi Beograd pun razgolićenih maloljetnica i predizbornih plakata. Krenuli smo za Beograd u kojem će me do kraja......
Jagoda Nikačević: Recimo, kao Frida („Rujno“, Užice 2010 – prva nagrada)
kad prestanem da gledam moj guru će staviti usne pored mog uha sasvim blizu ali da ga ne dira šaputaće: Ja sam to, tvoj Diego postajem tvoje sjajno orlovo oko ali, ako me još voliš, vreme je da ideš kad prestanem da hodam ako se hodanjem zove moj sakati plač......