Konkursi regiona

Dvanest sati i trinaest minuta, pokazivao je. Na poklopcu ugravirano: za petnaest godina rada. Tehničke karakteristike sata su da kuca na puls, a može raditi četrdeset osam sati bez pulsa, nepotrebna potrošnja baterija, solidan kaiš i poznata marka daju mu određenu materijalnu vrijednost. Svak je uzeo ponešto, čizme, čuturu, jaknu,......

Sećanje na detinjstvo Sve je podložno slučaju. Male stvari donose velike probleme. Život je tiranija čula. Tišina je mukla i zabrinjavajuća. Ćutiš, da bi sakrio svoj san. Javi se da postojiš… Z A T V O R Meni se dogodilo da sam prvi razred osnovne škole, vjerujte, pohađao svega desetak......

Jedino blago što na svetu mi osta, je to što, katkad, sam plak’o. Alfred Mise Kada zamišljamo Sizifa i njegov kamen koji se stalno vraća na početak, ne možemo a da se ne zapitamo čemu toliki trud, ako se svaki pokušaj obezvređuje? „Sizife, brate, koliko još ima do vrha koji......

(kratka priča Omege 75324) Ne mogu prisiliti se ne pisati o Njemu. A o Njemu ne mogu pisati. No. Mogu pokušati objasniti na što me goni propast svoja koju vidjeh, ah, tako klišejski, u njegovim očima. Jedino je ona njegova što ju vidim posvuda, strašnija. Strašno iščekivanje boli i priprema......

Na putu koji vodi ka mostu, pa dalje preko reke u mahali koja liči na potonulu barku, eto mene pod nastrešnicom dugo nešišane kose. Koračam lagano, noseći na leđima ranac od žute kože, pun knjiga. Ne žurim a i da hoću, sunce je pripeklo i usporava me, rosi mi čelo......

Šampion je bio na podu. Napokon. Borio se do poslednjeg atoma snage. Sudija je počeo da odbrojava. Jedan. Gusta masa pljuvačke curila mu je niz levi obraz. Protivnik je likovao. Iz publike su se čuli glasovi navijača. Mislio je da odustane od svega, ali. Dva. Svi mišići su mu bestežinski......

(Motiv pesme je pesma Laze Kostića „Santa Maria della Salute“) Oprosti, draga, oprosti meni, što um mi smrači želja za te, u svakoj mojoj što tečeš veni, pogledi tvoji dok me prate na teškom putu ka lednoj steni, gde se korovi grozni pate i zmije neke stanuju ljute, „Santa Maria......

Ko je u ono vreme imao bicikl – bio je glavni. Stizao je kuda god mu se prohte. Ja sam nedeljom jurio u Četvrto selo – kod Miljke. Pre polaska mati bi mi pružila pomorandžu: – Podaj devojci. Vozeći po neravnom zemljanom putu, brzinom od petnaest kilometara  na čas, razmišljao......

(Razgraničenja bliske vrste, kratka drama – Prva nagrada s područja Bosne i Hercegovine od strane Hercegnovskog kazališta 2007. godine za Omnibus predstavu „Naš čovjek“) LICA MILAN STRIC VLATKO (MILANov otac) VICKO (MILANov susjed) MAJKA FRATAR AMERIČKI BRAČNI PAR KONOBAR Scena 1 Negdje na periferiji New York-a. Stara oronula zgrada. Po......

Ne žuri, zakasnićeš. Čudesni promiču predeli koje u hitnji zapazio nisi. Rascvetala oranica plodna sedefom jutra mami. Mekani nabori svile rastiru miomirise. Raspupele planine zovu zastava da se pobode. Zastani namerniče. Nadiši se zemlje, napoji oči uzdahom, neka ožedni žudnja. Jedan zalogaj samo neće ugasiti žeđ. O autorki: rođena 1962.......

Znamo svi kako bi počela jedna pesma. Bila bi pevana jedan dan, dva ili čak više, a krenemo li s pričama, odosmo do samog beskraja i dalje. Ova pesma ili priča, oduvek neznano ime joj je nema svoje stihove – tužno, zar ne? Kao kad golub ima dva krila, teško......