Kulturni most je rubrika Konkursa regiona o međunarodnim prilikama za autore iz regiona. Ovog puta ne pišemo o konkursima, nego o izdavačima: koje strane kuće poslednjih godina objavljuju srpsku i regionalnu književnost i kako do njih može da stigne predlog za prevod.
Kako stranom izdavaču stiže knjiga
Strani izdavači skoro nikad ne čitaju rukopis na srpskom. Knjigu im gotovo uvek predlaže prevodilac ili slavista koji zna njihov program. Zato autor, pre nego što bilo šta pošalje, treba da ima: sinopsis na engleskom ili na jeziku izdavača (jedna do dve strane), probni prevod od 10 do 30 strana, kratku biografiju i spisak objavljenih knjiga. Najbolje je da predlog pošalje prevodilac, ili bar da bude potpisan kao saradnik.
Veliku ulogu ima i novac za prevod. Ministarstvo kulture Srbije svake godine raspisuje konkurs za sufinansiranje prevoda srpske književnosti u inostranstvu; prijavljuje se strani izdavač, a konkurs je poslednjih godina raspisivan krajem decembra, s rokom početkom februara. Zato predlog treba da stigne do izdavača najkasnije u novembru. Za prevode sa jezika regiona postoji i evropski program TRADUKI.
Izdavači koji objavljuju pravila za slanje predloga
Agullo Éditions (Francuska). Objavili su Velikićevu „Bonaviju“ (2024) i roman Ota Oltvanjija (2026). Primaju tekstove i predloge prevoda, s naglaskom na evropskoj književnosti: PDF, sinopsis i propratno pismo, samo mejlom na manuscrits.agulloeditions@gmail.com. Odgovor stiže posle nekoliko meseci. Uslovi
Bottega Errante Edizioni (Udine, Italija). Kuća posvećena Balkanu i istočnoj Evropi; objavili su Dejana Atanackovića (2025), a sa podrškom Ministarstva i Andrića, Selimovića i Radoslava Petkovića. Zanimaju ih romani o migracijama, granicama i međama i putni reportaži, ali ne zbirke priča, poezija, dečje knjige ni žanrovski romani. Šalju se sinopsis, prva dva-tri poglavlja i biografija na info@bottegaerranteedizioni.it. Uslovi
Voland & Quist (Drezden i Lajpcig, Nemačka). Edicija VQ SONAR donosi prve prevode iz južne, istočne i srednje Evrope; objavljuju Eda Popovića, Faruka Šehića i Ivanu Sajko. Nenaručeni rukopisi primaju se isključivo na manuskript@voland-quist.de. Uslovi
Schöffling & Co. (Frankfurt, Nemačka). Izdavač Davida Albaharija na nemačkom (2025, u prevodu Mirjane i Klausa Vitmana). Predlozi se šalju elektronski na lektorat@schoeffling.de; ako odgovor ne stigne za šest meseci, predlog nije prihvaćen.
La Tortuga Búlgara (Madrid, Španija). Objavljuju knjige sa „malih“ jezika; početkom 2026. objavili su Radmilu Petrović u prevodu Migela Roana. Ne primaju rukopise od autora, ali prevodioci kojima je španski maternji mogu da pošalju predlog i portfolio na latortugabulgaraediciones@gmail.com.
Deep Vellum i Dalkey Archive Press (Dalas, SAD). Dalkey je nekada imao čitavu ediciju srpske književnosti, a 2026. je objavio Svetislava Basaru u prevodu Randala A. Mejdžora. Predlozi idu preko formulara na deepvellum.org/submissions.
Paul Zsolnay Verlag (Beč, Austrija). Objavili su Milicu Vučković (2025), a najavljuju i Maju Iskru. Rukopisi se šalju poštom: Prinz-Eugen-Straße 30, 1040 Wien.
Istros Books (London). Jedini engleski izdavač posvećen isključivo književnosti srednje i jugoistočne Evrope; 2025. objavio je Velikićev „Islednik“ u prevodu Kristine Pribićević-Zorić. Nenaručene rukopise ne primaju, pa je put do njih preko prevodioca ili izdavača: info@istrosbooks.com.
I drugi
Srpsku i regionalnu književnost poslednjih godina objavljuju i: eta Verlag i Leipziger Literaturverlag u Nemačkoj; Edition Korrespondenzen, Drava i Wieser u Austriji; edition taberna kritika, Noir sur Blanc i Éditions des Syrtes u Švajcarskoj; Keller, Marsilio i Bordeaux u Italiji; Bleu et Jaune i Zulma u Francuskoj; Automática i Xordica u Španiji; Sedno i Ruthenus u Poljskoj; Vakxikon i Kastaniotis u Grčkoj; Haini u Bugarskoj; Diálogos i Roof Books u SAD. U Švedskoj srpsku prozu godinama objavljuje Gavrilo förlag prevodioca Đorđa Žarkovića (Pekić, Selimović, Selenić), a u Brazilu su Âyiné i Grua objavili Kiša i Andrića u prevodu direktno sa srpskog, koji je uradio Aleksandar Jovanović. Najpouzdaniji spisak aktivnih izdavača daju rešenja Ministarstva kulture o prevodima, koja se objavljuju na kultura.gov.rs.
Za pesnike su posebno zanimljive dve kuće. Ruthenus iz Krosna (Poljska, urednik Rafał Barski) poslednjih godina objavljuje srpsku poeziju: Šaponju, Lapčevića, Danilova, Vlastu Mladenović, a 2026. i eseje i pesme Vojislava Karanovića. Kuća radi sa prevoditeljkom Olgom Lalić-Krowickom, pa je njen sajt poezija.com.pl (stranica Kontakt) najkraći put do poljskih čitalaca. Haini iz Sofije danas je najaktivniji bugarski izdavač srpske književnosti (Danilov, Negrišorac, Radulović, Branko Ristić, uz podršku Ministarstva 2023–2025). Pravila za slanje nisu objavljena; kontakt ide preko sajta hainibg.eu, a sa srpskog na bugarski najviše prevodi Žela Georgieva.
Gde tražiti prevodioce
Udruženje književnih prevodilaca Srbije vodi imenik stranih prevodilaca sa srpskog, a TRADUKI ima bazu prevodilaca po jezicima. Imena prevodilaca nalaze se i u impresumima objavljenih prevoda: ko je jednom preveo srpsku knjigu za nekog izdavača, najbolje zna šta taj izdavač traži.
Podatke smo prikupili 1. oktobra 2026. sa sajtova izdavača i iz rešenja Ministarstva kulture za 2023–2025. Ako ste strani izdavač ili prevodilac koji traži srpske knjige, ili ako ste preko nekog od ovih izdavača objavili prevod, pišite nam na konkursiregiona@gmail.com. Sve preglede ove rubrike naći ćete u kategoriji Kulturni most.