Iz štampe su izašle prve četiri zbirke nove Presingove pesničke edicije – „Van toka“.
Knjiga 1: Branislav Bane Dimitrijević – „Dve pesme za jednu ženu“. Autor je knjigu podelio u tri dela, dva ljubavna ciklusa (jedan mladalački, morski i drugi sredovečni, kontinentalni) zamračio je dnevnikom o koroni u stihovima.
Knjiga 2: Sven Adam Ewin – „Ninočka Vasiljevna – ljubavni kanconijer“, kultnog (i do daljeg anonimnog) hrvatskog pesnika. Već sama činjenica da je reč o ljubavnoj poeziji (a jedna od njih čak u vezanom stihu!) objašnjava zašto su te zbirke „van toka“.
Ko još danas piše ljubavne pesme, osim ako nije totalni gubitnik u mengelama prvog mladačakog razočaranja? Zar posle Izeta Sarajlića i Henrika Nordbranda ima smisla pisati o ljubavi?! Ta opsednutost nedosećanim ljubavnim jadima kao i opisi prirode zagledani u svoj pupak čine pretežni deo naše današnje amaterske poetske produkcije, ali: kako joj i zameriti kad se srednja struja sastoji od kriptozavičajaca i kulta preslice, vunenih čarapa i ničim nedokazane duhovnosti?
Knjiga 3: Predrag Crnković – „Aleja zaslužnih papričica“, uglavnom sledi „ludičku tradiciju“ (koje nema, jelte) i primenjuje prirodnu rimu u aforistički efektnim pesmama često bez bez naslova, tražeći smisao i u od zaborava spasenim snovima, kojima paradiraju stvarne ličnosti. Po nekim recenzentima, to je antizenistisčka i antibušmanska knjiga.
Knjiga 4: Zbirka Borivoja Petkovića „Veštačka inteligencija“ generacijski je obračun u belom stihu s devedesetima i „novim devedestima“ onako kako su one uticale na poslednje ostatke srpske andergraund književnosti.
Pročitajte i:
