ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ПОЕЗИЈУ
Жири за поезију тридесет седмих „Шумадијских метафора“ одржао је завршну седницу 3. 5. 20024. године констатујући како је на овогодишњем конкурсу учествовало стотину двадесет песника из свих делова Србије и дијаспоре са укупно четири стотине песама које одражавају нека главна песничка струјања у домаћем песништву. Вреднујући појединачне песме и песничке прилоге у целини, жири је једногласно одлучио да се прва награда додели песми Крдо – Јадранке Миленковић из Ниша, у којој ауторка, ефектно и промишљено, сводећи песму на саму есенцију песничког говора, подвлачи како су узалудни напори границе свога света одржати и заштитити од непојмљивог убрзања умножених стварности, у којима је све изгледније да у добу одумирања врлине и једне цивилизације на заласку, људи верни одређеном начину живота утемељеном на општим хуманистичким вредностима, постају, савршено свесни онога што им се догађа, врста која изумире. Друга награда припала је песми Делириј, Павла Зељића из Липиничког Шора: специфичном лексиком, Зељић пева о томе како оно што би требало бити неуништиво у песничком духу, место лире – апарат срца, сеизмографски што може и мора детектовати оно универзално у свим људима и свим временима, губи у судару са катастрофалним приликама модерног доба и злом које буја свуда и из свега. Трећа награда, сасвим заслужено припала је песми Ficus Watkinsiana, Ксеније Голубовић из Новог Сада: из максимално онеобичене перспективе ауторка метафорички пева о одрживости живота у немогућим условима, који упркос минималним шансама буја и развија се у просторима туђим и страним који се изнова и изнова морају освајати а да им се никада суштински не припада, славећи ипак, човеков раст након сублимирања почињених грешака у можда, на тренутак, осујећеном животу. Специјалним наградама жири је наградио песму Догма о пацову – ванредно талентоване Андреје Каргачин и праву лирску бравуру Дарка Стевића из Београда – Песма. Поврх тога, као и сваке године, одређени број аутора и њихових песама препоручен је за штампу.
У Младеновцу,
3.5.2024.
Огњен Петровић, председник
Душан Стојковић, члан
Спасоје Јоксимовић, члан
I награда – Крдо, Јадранка Миленковић, Ниш
II награда – Делириј, Павле Зељић, Липинички Шор
III награда – Ficus Watkinsiana, Ксенија Голубовић
СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ
Догма о пацову, Андреја Каргачин, Нови Сад
Песма, Дарко Стевић, Београд
ПЕТНАЕСТ ОДАБРАНИХ
Песник-дечак, Александар М. Арсенијевић, Београд
У браздама челик, Данијела Богојевић, Ваљево
Прича ми Ненад из мостарске Бошковића махале, Саладин Бурџевић, Офенбах
Кап кише, Љубинко Дугалић, Краљево
Пут у свијет, Борис Ђорем, Источно Сарајево
Привођења и преводи, Љиљана Ђурђевић Стојковић, Београд
Емилија Живојиновић, Перон мог времена, Крагујевац
Укрштене речи, Влада Илић Тушаковић, Јагодина
Песма је крмчија, Јасмина Малешевић, Београд
Мостови за нежну равнотежу света, Драган Митић, Ниш
Прекидач, Валентина Новковић, Београд
Уздаха више неће бити, Каја Панчић Миленковић, Пирот
Постмодерна вештица, Тамара Радевић, Нови Сад
Цреп, Милко Стојковић, Смедеревска Паланка
Погребна корачница, Моника Филиповић, Брисел
ПРЕПОРУЧЕНО ЗА ШТАМПУ
Беспуће, Милосав Б. Влајић, Младеновац
Месец што бледи, Стефан Брезар, Београд
Бицикл, Сузана Гигић, Београд
Кажа о киши, Мајо Даниловић, Београд
Зрак и терцине, Милица Илић Гаћић, Ваљево
Одрон, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка
Различак, Миша Лазар, Београд
Поред пута, Миле Лисица, Бања Лука
Оскоруша, Александра Мишић, Чачак
Поезија не умире, Драган Недимовић, Београд
Кад нађете паперје, Татијана Радовановић, Црквенац
Кафа, Јована Симић Русу, Београд
Увек чиста, Ји Џи Џин, Норвешка
ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА КРАТКУ ПРИЧУ И ЕСЕЈ
По једанаести пут расписали смо конкурс за кратку причу дужине до шеснаест редова. Пошто су неки учесници конкурса послали приче дуже него што су његове пропозиције налагале, све такве приче – без обзира на њихов квалитет – жири ни овај пут није узео у разматрање. На конкурсу је учествовало четрдесет двоје аутора са деведесет осам прича. Пошто је пажљиво размотрио све приче које су пристигле на конкурс, жири је одлучио да прву награду додели причи „Археологија интернета“ Миливоја Анђелковића из Београда, другу причи „Мистерија“ Зорана Антонијевића из Младеновца, а трећу оној насловљеној „Птица у твоме оку“ Славише Крстића из Смедеревске Паланке. Похваљене су две приче: „Пешак неуморни“ Александра М. Арсенијевића из Београда и „Бездубоке ноћи“ Маја Даниловића из Београда. Жири је такође препоручио неколике приче за објављивање у Зборнику.
У Младеновцу,
3. 5. 2024.
Дејан Богојевић, председник
Душан Стојковић, члан
Никола Костадиновић, члан
I награда – Археологија интернета, Миливој Анђелковић, Београд
II награда – Мистерија, Зоран Антонијевић, Младеновац
III награда – Птица у твоме оку, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка
ПОХВАЛЕ
Пешак неуморни, Александар М. Арсенијевић, Београд
Бездубоке ноћи, Мајо Даниловић, Београд
ПРЕПОРУЧЕНО ЗА ШТАМПУ
Високолетач Лоца, Зоран Антонијевић, Младеновац
Креденац, Зоран Антонијевић, Младеновац
Читач, Драгиша Ераковић, Ниш
Жртва умишљаја, Емилија Живановић, Крагујевац
DNK, Тања Јоцић Стаматовић, Београд
Кока-кола је то, Јасмина Малешевић
Горе-доле, Данијела Падејски, Ваљево
Вишњин напрстак, Данијела Падејски, Ваљево
Пропаст кинеског сна, Филип Поповић, Нови Сад
Камен, међа, Мирослав Тодоровић, Трешњевица
Не тргајте ми латице, Моника Филиповић, Брисел
Просјаци са крилима, Јелена Цветковић, Поповац, Ниш
Pročitajte i:
