Književni konkursi Srbije i regiona

Nekad … Smatram da je mator svako ko ima preko dvadeset godina. Moja baka kuva najbolju kafu. Posluži mi je u najmanjoj šolji, a ja

Govorili su mi da sam vetrov obris, ili njegov izgubljeni brat, što me neodoljivo podsećalo na čarobne indijanske legende Možda sam otpalo parče meseca, možda

Ti, koja imaš moju tugu i ne možeš da se hraniš mrvicama hleba i da piješ vino iz sanduka. Tebi, zbog koje će se rasprsnuti

Ona, koju je voleo moj tata, koja liči na anđela sa nebeskog svoda, ima tople i lepo oblikovane ruke; koja je sunce vezivala u kosi

Potpuno sam poznatom rekom tonem. Na rub prokleta kraja padam, gde vuci svoj jauk meni poklanjaju, gde monasi poslednju molitvu pevaju, gde majke nad svojom

ISPOVEST MONAHA Noć duga Puna huka sova pokojeg trka slepog miša niz padine manastirske. Poziv Boga godi mi snu a tupa noć krade javu. Ja

Danima veje, po zemlji sipa… Bjelina puni očinji vid. I mraz već jako obraze štipa, sunce se krije ko da ga stid. Pahulje u zraku

ПУТУЈЕ ЧОВЕК   Путује човек… путује Отвара капије поноре Небески свод… Путује човек. Гледа загледа Све је само једна бразда Једна њива Двехиљаде годишња маслина

Ovog jutra me je probudila toplina sunčevih zraka – odmah sam znao da će dan biti lep. I pored toga, juče sam bio planirao da

Poštovana urednice Vildana, zovem se Selma Vranković i o meni ste pisali prošle godine, u vašim novinama, u rubrici Crna hronika. Objavili ste tada seriju

– Bože, pomozi slugi svome, blagoslovi mi pute i spasi me od zla, – mrmljao je Denis Karić cupkajući Cankarevom ulicom i pazeći da mu

Bilo je proljeće, ali sve je mirisalo na svježu, proždrljivu smrt. Puzila je, podmuklo i tiho poput zmije, bojeći ulice u tamnocrveno i oblizujući dugim,

Crnjanka sam rodom, rastom kažu mala, al` za Đurin šešir, ja bih što-šta dala. Dala bih mu mali cvet, neka vidi ceo svet kakav šešir

SVETI SAVA ŠKOLSKA SLAVA Život, prepun uspona i padova. Prepun teških poraza i velikih pobeda. Prepun nadanja i očajanja. Životni put, pun prepreka koje nas

Draga Vanja, Prostiru se pred mojim zjenama brda bez početka i kraja; kao da sam se obreo usred nekog rasadnika planina komu ne vidim granice,