6.5 C
Belgrade
17/04/2024
državni konkursi književnost poezija Srbija vesti zemlja

Nenad Jovanović, dobitnik Disove nagrade za 2024.

Obrazloženje žirija za dodelu Disove nagrade za 2024. godinu

 Na elektronskoj sednici održanoj 28. februara 2024. godine, žiri za dodelu Disove nagrade, u sastavu Dragan Bošković (predsednik), Gojko Božović i Jelena Mladenović, jednoglasno je doneo odluku da se Disova nagrada za 2024. godinu dodeli pesniku Nenadu Jovanoviću.

Nenad Jovanović je pesnik u najdubljem značenju tog pojma, a njegov pesnički opus samo je potvrda onog najboljeg poezije. I to nije poezija koja sebe gradi iz koherentnog unutrašnjeg kosmosa i poretka znakova, niti poezija koja nastaje iz neposrednog verističkog opita stvarnosti. Ona bi se mogla odrediti kao kulturološka poezija. I kako je već podvučeno o Nenadu Joanoviću: avangardna. Ali opet, udaljena od očekivanih radikalnih pesničkih avangardnih poetika i praksi ‒ jer ona nije razdiruća, niti avangardno nihilistička ‒ poezija Nenada Jovanovića svoj modernistički duh gradi u složenoj i na momente disperzivnoj igri, kao i u preispitivanju sopstvenog pevanja i mesta poezije i čoveka u kulturnom kosmosu. U kontekstu savremene srpske poezije, Nenad Jovanović je zacrtao sopstvenu „stranputicuˮ, pesnički autentičnu i dalekosežnu. Onoliko posebnu koliko je Disova poezija bila ispisivanje njegove autentične „stranputiceˮ u našem ranomodernističkom kontekstu. I isto toliko neponovljivu: kada pročitate tek nekoliko stihova, znate da je to Nenad Jovanović, kao što znate kada je to Dis. I, dodajmo, sa isto toliko lakoće u ispisivanju stihova, sa toliko lakoće pesništva. (izvod iz obrazloženja)

Na zoom-u, 28. februara 2024. godine

Dragan Bošković

Gojko Božović

Jelena Mladenović

Biografija

 Laureat 61. Disovog proleća je pesnik Nenad Jovanović. Rođen je 24. marta 1973. godine u Beogradu. Piše poeziju, prozu i eseje o filmu. Diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u rodnom gradu. Magistrirao je filmski scenario na Univerzitetu Jork u Torontu, gde danas živi i radi, a doktorske studije teatrologije na Univerzitetu u Torontu.

Reditelj je i scenarista više kratkih filmova: Nenad Jovanović uživa u neisvesnosti (1995), Ska se nije nasmejao (1996), Kjap (1966), Esej o crnoj kafi (1997), Pavle je (1999) i druge.

Objavio je zbirke pesama Frezno (1993), Welt (1994), XIX (1996), Ignjat (1997), Bela imena (2000), Bolest vožnje (2002), Živeti na moderan i umreti na starinski način (2004), Lice mesta (2007), Delfini (2014), Klase (2018), Kain i Abot, Avelj i Kostelo (2022). Odabrani stihovi Nenada Jovanovića sastavni su deo pesničke antologije Običnost (2020). Plombe (2001) i Niz gelender (2015) su nazivi zbirki pripovedaka, dok je Ogled o zidu (2006) autorska drama Nenada Jovanovića. Negde između poezije, drame, eseja i scenarija nastaje roman Insistiranje (2005).

Prvo predstavljanje svoje poezije Jovanović je imao u Čačku i to tokom 37. Disovog proleća održanog 2000. godine. Na toj književnoj večeri o njegovom stvaralaštvu govorili su Vasa Pavković i Petar Miloradović. Sada je izvesno, da njegov boravak u Čačku nije bila slučajnost, jer se Biblioteka kroz ovu nagradu, nakon nešto više od dvadeset godina ponovo susrela, sada sa već žanrovski različitim stvaralaštvom Nenada Jovanovića i sa posebnim osvrtom na poetski deo njegovog opusa…

Dobitnik je književnih priznanja: Brankove nagrade i nagrada Branko Miljković,  Miloš Crnjanski i Biljana Jovanović. Prema naslovu jedne Jovanovićeve pesme činjenica ovog Proleća je i da se ovaj niz nastavlja Disovom nagradom za prepoznatljiv i autentičan, zreo i celovit pesnički opus koji je na tragu Disovog modernističkog pesničkog impulsa u našoj poeziji.

Slične vesti