31.5 C
Belgrade
25/06/2022
Jesper Vung Sung nove knjige Srbija

Jesper Vung Sung – Druga grana

U prodaji je roman Jespera Vung Sunga Druga grana.


Godine 1902. zabavni park Tivoli otvara vrata za egzotičnu i spektakularnu „izložbu“. U zabavnoj ponudi najpoznatijeg skandinavskog luna parka posetioci mogu da dožive – prave pravcate Kineze. Dovezli su ih parobrodom pravo iz Kantona, Šangaja i Hong Konga. Oni rade, kuvaju, pevaju, čitaju poeziju i na druge načine zabavljaju publiku, a u programu piše da je „to što jedan Kinez može da izdrži od ljudskih bolova zapanjuje i prevazilazi granice neverovatnog“. Među Kinezima je San Vung Sung, Među posetiocima je Ingeborg Danijelsen. Oboje imaju po 19 godina. Ostalo je uspelo da uđe u 550 stranica romana. San i Ingeborg prave skandal, Žene koje se viđaju s Kinezima su „polužene“. To Ingeborg može da pročita u novinama a to joj govore i njeni najbliži. Ali Ingeborg je Ingeborg, i graniči se s neverovatnim šta je sve ona u stanju da izdrži zbog čoveka u koga se zaljubljuje, bez reči i snažno.
Jesper Vung Sung prvi put se odvažio da o svom pradedi i svojoj prababi piše u romaneksnoj formi. (Dotle je objavio autobiografsku knjigu Kineska petarda.) Druga grana jeste ljubavna priča, ali i freska jednog stoleća, to je pripovest o tome kako je to spaliti sve mostove za sobom i sléditi drugog čoveka i poći jednim potpuno drugim putem.

Jesper Vung Sung (1971) je pisac za decu i odrasle, pesnik, scenarista i esejista. Napisao više od 50 knjiga. U ovom romanu, koji je istinitiji od autobiografije i bajkovitiji od bajke, autor pripoveda istinitu priču svog pradede, San Vung Sunga, koji je 1902. doveden kao devetnaestogodišnjak u Kopenhagen da bi bio „izložen“ u Kineskom gradu u zabavnom parku Tivoli. U njega se zaljubljuje vršnjakinja, pekarka Ingeborg Danijelsen. Neverovatnom snagom ljubavi oni su se borili protiv zatucanosti i mržnje porodice i okoline.


… Njegov otac ga ja naučio da od papira sklapa skakavca. Ti njegovi kratki, široki prsti. Umeo je da drži duge monologe o papiru. Izmislio ga Kaj Lun 105. godine, dakle, Kinezi su pisali na papiru hiljadu godina pre Evropljana. Postojao je mitski „Sije Tao papir“, nazvan po izumitelju, čuvenoj pesnikinji Sije Tao. Ili papir Čeng Sin Tang, koji je pravljen od kore dudovog drveta. I u novije vreme najpoznatiji Sian. Njegov otac je pisao na papiru koji je bio nesrazmerno skup za neobrazovanu porodicu, ili u svakom slučaju za porodicu koja nema carsko poreklo, ali papir je bio smatran sastavnim delom moralne kičme svakog pravog Kineza, nasuprot evropskim useljenicima, čiji je loš karakter izgleda jasno odražavao i veoma nizak kvalitet papira kojim su se služili. Zašto se uopšte i pridržavati nečega što je bilo napisano
na nečemu čime možeš da obrišeš zadnjicu? Ali njegov otac je umeo da složi skakavca i od onog pak papira u koji su zavijali meso. Umeo je žmureći da napravi bilo koju životinju. San nije umeo da ispresavija skakavca, pa da je imao deset očiju i deset ruku. Svaki put je nešto bilo pogrešno. Ili bi to bio faličan brod kome fali jedna strana, ili je stajao nakrivo, ili bi se pocepao po sredini.
– Možeš ti to, Sane.
Ali on ne može.
– Treba samo da pomisliš na to šta je skakavac.
– Šta je on? – upitao je San.
– On je zelen.

Knjiga se može naručiti po ceni od 900 dinara.

NARUDŽBENICA:

    Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

    Slične vesti