Imamo veliko zadovoljstvo da saopštimo da je na deveti Presingov konkurs za neobjavljenu knjigu poezije stiglo 160 radova i da je u toj, prilično oštroj konkurenciji, za najbolju zbirku poezije izabrana Game Over pesnika Andrije B. Ivanovića. Zahvaljujemo se svim učesnicama i učesnicima. Direktnost, životnost izraza brojnih zbirki, eksperimentisanje sa formom i njihova povezanost sa problemima svakodnevnog života, pa i angažovanost koja uz to ide, govore o tome da je poezija u usponu i da je ne piše “svako“ već oni koji je u sebi nose i kojima je do nje stalo.
Obrazloženje žirija (Predrag Crnković, Predrag Milojević, Aleksandar Novaković):
Na pitanje kako izgleda poezija Andrije B. Ivanovića odgovorio bih: „Zamislite da Mišel Uelbek živi u Srbiji i piše poeziju“ mada bi se dale napraviti paralele i sa Karverom, Bukovskim i Selindžerom. S druge strane, Ivanovićevi stihovi su jovovski ep, spevan u utrobi Zveri, koja nas je odavno, po autoru, progutala. Sve navedeno može zvučati pesimistički što zapravo nije jer je pesnik sposoban da se izmakne sa strane i sagleda kompjuterizovane, mehanizovane banalnosti nas, statista u velikom reality show-u koji je 21. vek i pomogne nam da iz njega izađemo. Vešto podeljena po nivoima kompjuterske igrice, a u njoj imamo samo jedan život, igrajući se duhovito izabranim citatima iz umetnosti i popularne kulture pri kraju svojih pesama, zbirka Game Over nije samo okrenuta površinskim manifestacijama već onom duboko unutrašnjem, onom što se nalazi iza maske/matriksa modernog sveta. Upravo svet umetnosti, koji se borio, katkad i pesnicama, za slobodu svakog stiha, svake reči, je ono što nam nedostaje a što Ivanović vraća u svojoj knjizi. Govoreći o citatima valja reći i ovo: „Znam tvoja dela: nisi ni hladan ni vruć. Da si barem ili hladan ili vruć. Ovako pošto si mlad – ni vruć ni hladan – ispljunuću te iz svojih usta.“ (Jovanovo otkrivenje 3:15-16) Ivanovićeva poezija je sve samo ne mlaka – ledena i oštra kao skalpel kad se bavi šokantnim, ali za pesmu opravdanim prizorima nasilja, vrela kad se buni ili divi ženskoj lepoti, ona poziva na nastavak , na novu „igricu“ i tumačenja. Samim tim, u Game Over ne postoji „game over“.
Iz zbirke Game Over:
/izaberi igrača i odjebi/
kuc-kuc!
ko je?
đavo s neba!
šta vam treba?
jedno jaje!
koje boje?
žute!
reči iz dečje igre
udaraju u moju lobanju
dok ubacujem novčić,
pritiskam dugme
i biram igrača.
ko vas jebe,
sada mogu da se isključim,
namažem usta i obraze karminom,
napravim osmeh klovna,
upalim cigaru
i povučem dim
kao davljenik poslednji dah
pre nego što ga
vir proguta
i odnese
u svet nekog davno
zaboravljenog boga
ili demona.
kuc-kuc!
ko je?
đavo s neba!
šta vam treba?
jedno jaje!
koje boje?
crvene!
veštačkim osmehom pokušavam
da oraspoložim sebe,
da shvatim sve.
ako deca veruju u
đavola s neba
i postaju jaja,
zašto i ja ne mogu da poverujem
u reči.
povlačim dim,
pišem da utolim žeđ i glad
i pitam se
kome su potrebni manifesti
i slična sranja
kada su oni dobri,
pravi,
napisani odavno
kada su reči imale smisla,
kada se pesnicima sudilo
zbog stihova
i strofa
koje otvaraju vrata pakla
ili raja,
a o poeziji
se još govorilo,
kada su poete delile šamare
društvenom ukusu,
nosile žute majice,
veličale lokomotive,
de sada,
brze automobile
ili zbirke ukucavale na bandere.
kuc-kuc!
ko je?
đavo s neba!
šta vam treba?
jedno jaje!
koje boje?
plave!
povlačim dim
kao davljenik
poslednji dah
pre nego što mu vir
pokaže lepotu
sveta bez smeha,
strahote koje su porazile ahila
ili obično ništavilo.
moj igrač,
blajhani plavušan
herkulovskih ramena,
zastaje usred borbe
sa desetak bezličnih
nindža ratnika,
okreće se ka meni
i kaže:
„jebo manifeste
i slična sranja
kada su reči obesmišljene,
a lajk dugme,
smajliji, emotikoni
evoluirali su
u savršenu komunikaciju.
jedinu koja nam je potrebna
dok buljimo
u crna ogledala
i ne vidimo da je
pakman
ili
zver sa sedam glava
i 10 rogova
stigla
i već uveliko nas proždire“
kuc-kuc!
ko je?
đavo s neba!
šta vam treba?
jedno jaje!
koje boje?
zelene!
zbunjen sam
ali zbog karmina izgleda
kao da se smejem.
povlačim dim
dok sunce zalazi,
lišće treperi
hiljade ptica osvaja nebo
i sprema se za napad,
„cigara peče moje usne
kao što je to nekad
činila ljubav“
i sve deluje normalno
kao da je ovo jedan
sasvim običan dan
a, to zaista nije!
PLAYER SELECT.
GO!
kuc-kuc!
ko je?
đavo s neba!
…
09 /druženje s mrtvima/
Stojim iznad gomile
raspalih, istrulelih tela
i čekam,
čekam da
počne apokalipsa.
Da Pakman
ili
Zver sa sedam glava
i deset rogova
izađe iz utrobe zemlje
i izvede svoj preprogramirani
FATALITY.
Nekoliko minuta pošto nam Bludnica
pruži uživanje
o kakvom možemo
samo da sanjamo.
Ipak, ništa veliko se ne dešava.
Nedaleko od mene
majka plače za sinom
jedincem,
ljubi spomenik
i pali hiljaditu sveću
u nadi da to može
da pomogne
njegovoj izgubljenoj duši
ili bar njenoj;
grobar prolazi
i skuplja cveće koje će ponovo
nekom da proda;
a bakica štrika kraj
sopstvene biste
napravljene pre jedno 30 godina
i natpisa:
„Uvređena žena sebi za života“.
Svako se na svoj način
bori sa besmislom.
Stojim iznad gomile
raspalih i istrulelih tela
i čekam da Bludnica dođe
i poljubi me
na pravo mesto i u pravo vreme.
Nekoliko trenutaka pre nego što
Zver sa sedam glava
i deset rogova
izađe iz utrobe zemlje,
izvede svoj FATALITY,
iščupa mi glavu sa kičmom
i sve nas proguta.
04 /putopis/
moja soba je ćelija.
tu.su.me.prognali
.prezrivi.pogledi
.ljudi.s.ulice
…i.lažni osmesi;
strah pomaže.ponekad.
.da…se.izguraju
dan ili dva.
.a.ja.se.pLašim.
mnogo toga
plAšim se:
* bUdućnosti
* katabolizma
* pijanih vozača
* pRekratkih dana
* životA posle smrti
* potrošenih godina
* bačenih sAti
* kerova i
* žena koje čitaju Koelja
moja soba je ćelija
.jednog.dana
.slomiću
.zidine.i.pobeći
.u.divljinu.
.ili
.će.me.pomilovati
…..bog.
……….demon.
ili.neko.slično.biće,
ali do tada ću
sedeti u uglu
i.u…u rečima u kamenu.tražiti.izlaz.
u.parčetu.papira…
iz beline
iskopavati.priče,
beležiti
uspomene i lažna sećanja
moja.soba je ćelija
prepuna avantura
Get over here!
FINISH HIM!
YOU LOSE!
Pročitajte i:
