Центар за афирмацију стваралаштва – Поетикум објавио је имена финалиста седмог конкурса за награду „Милан Ђокић“ за најбољу необјављену збирку песама. Жири је за велико финале издвојио четири рукописа, а добитник ће бити проглашен у петак, 9. октобра, на страници Поетикума. Награда је штампање књиге.
Финалисти:
Јелена Гавриловић, „Смрт је као Фиренца“
Синиша Аврамов, „Немим костима“
Татјана Живковић, „Зла уметност“
Симеон Церовина, „Макар да крпе приме боју“
Прикази жирија
Јелена Гавриловић, „Смрт је као Фиренца“
Лирско-наративни склад речи у збирци песама „Смрт је као Фиренца“ тежи да се уједини са зрелим и тачним песничким изразом. И у томе у доброј мери Јелена Гавриловић постиже садржајни и естетски квалитет. Лепота у њеним песмама је рефлексивна и дидактична. И сав садржај је испуњен реалним обимом и дескрипцијом којом се протежу песничке слике ефикасним и природним ставом. Тријумфом поезије песникиња Јелена верно чува свој став, негује га и сконцентрисано пева о свему ономе што протиче кроз њу, кроз њен свет, кроз њену доживљену Фиренцу.
„Баш као у Фиренци
Где смрт не значи ништа.“
Синиша Аврамов, „Немим костима“
Елиптична казивања у песмама Синише Аврамова носе особен тон, евоцирају песнички поступак и отварају нове домете у сажетом изражавању. Једном речју, доводе до укрштања традиционалног осећања с модерном апстракцијом. Песник Аврамов док говори као да то чини из неке арене из које се отима и зубима и речима. Као да не допушта да било шта унутар њега допре пре њега самог. И у томе он апсолутно предњачи испред речи које га непрестано гоне. А он је тога свестан и бива отпоран на гоњење.
Татјана Живковић, „Зла уметност“
Јака жеља за иновативним, песничким изразом се јавља из когнитивног певања Татјане Живковић. Таквом се жељом песникиња охрабрује и штити од баналних упада речи у свој замишљени свет уметности. „Јер сви су пожари изнутра / Говор је из Вавилона“. Бити и опстати на интелектуалној ватри представља упоран циљ ове песникиње која то упорно и показује на свом стваралачком делу.
Симеон Церовина, „Макар да крпе приме боју“
Могло би се рећи да се речи своде до најједноставнијег израза у говору Симеона Церовине. Он као да се и не труди да запева већ тежи да исповеди своју свакодневицу. Он хоће да његова поезија говори и он се према њој тако и адаптира. И то није налог него песников избор. То су његове боје и његова техника сликања идеја кроз стихове.
Жири: Саша Тодоровић, Иван Новчић, Александар Марић, Раде Шупић
Распис конкурса објавили смо 2. септембра: Седми конкурс Поетикума. Извор: страница Поетикума на Фејсбуку.