Жири за доделу повеље „Карађорђе“ за животно дело, коју додељује песнички фестивал „Шумадијске метафоре“ у Младеновцу почев од 2004. године, у саставу Дејан Богојевић, председник, Огњен Петровић и Душан Стојковић, чланови, одлучио је, једногласно, да повељу „Карађорђе“ за 2026. годину добије песник БРАНИСЛАВ ВЕЉКОВИЋ.
Вељковић је био истакнути клокотриста. Уз Миљурка Вукадиновића, чак и више од њега, никада није заборавио да је то био. Његов авангардизам је тих, без икаквог праска, промишљен, рефлексивним оплемењен, унутрашњи, али и тим, тим и понајвише, суштински. И у краткој прози (Вељковић је њен велемајстор) и у стиховима, наш песник остаје истински, исконски, трајни (ма колико то оксиморонски зазвучало) авангардист.
Хумор његових песама које су палимпсестне творевине, писане преко, китоновски је хумор. Онај без смејања. Онај који се зарива у читаоца. Смејање је, овде, и церење. У сваком случају, намерно, и успешно, нешто наопако… Готово да нема српског песника који се тако вешто служи лирским геговима, песничким гримасама, приближавајући се (али увек на потребној дистанци) црно(х)уморном надреалистичком поетском „кловнерају“. Ствари оживљавају, метаморфозирају, заустављајући се често усред промена, остајући полупреображене: и овде и тамо, и овостранe и оностранe, и поунутрашњенe и поспољашњенe и онакве и овакве…
Незаслужено скрајнут, Бранислав Вељковић антологијски је песник.
Жири је убеђен како ће књига Вељковићевих изабраних песама која ће му, као двадесет шестом добитнику повеље, бити штампана наредне године, читалачкој публици обелоданити на прави начин како је он песник који се налази у врховима савремене српске лирике.
(Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар из Младеновца)