Др Борис Лазић (1967, Париз, Француска), доктор славистике. Школовао се у Француској, Југославији и Великој Британији. Пише поезију, прозу, есеје и критику, преводи са француског, енглеског као и на француски.
Књиге песама:
– Посрнуће (1994)
– Океанија (1997)
– Запис о бескрају, са Гораном Стојановићем (1999)
– Псалми иноверног (2002)
– Песме лутања и сете (2008)
– Орфеј на лимесу (2012)
– Капи сласти (2013)
– Канонске песме (2016)
– Унутарњи пејзаж (2019)
– Облици лудила и исцељења (2021).
Књиге путописне прозе и есеја:
– Белешке о Аркадији (2000),
– Турски диван (2005)
– Врт заточеника – упоредне студије из уметности стрипа (2010).
Романи:
– Губилиште (2007; 2018)
– Панк умире (2013)
– Дупли албум (2021).
– Очинство (2023).
Преводи:
– Приредио и превео антологију поезије старога Мексика Лептири од опсидијана и жада (2010; 2016).
– Као слависта, предавао је на француским Универзитетима Лил 3, Париз-4 Сорбона, Иналко, Екс ан Прованс и учествовао на научним скуповима слависта у Паризу, Бордоу, Лилу, Поатјеу, Ници, Сен Денију на Реинијону. Приредио и превео на француски Његошеву Лучу микрокозма P. P. Njegoš, La lumière du microcosme (2000; 2002; 2010) и Горски Вијенац, P. P. Njegoš, Les lauriers de la Montagne (2018); антологију савремене српске поезије Anthologie de la poésie serbe contemporaine (2010) као и антологију српске средњовековне поезије Аnthologie de la poésie serbe médiévale (2011). Члан редакције следећих часописа: Дијалог, Париз (1997–2000); Књижевна реч (2001/2002); суоснивач и коуредник академског сајта-лексикона serbica.fr (2011–2021). У оквиру тог пројекта објавио одредницe као и препевe референтних дела Венцловића, Стојковића, Мушицког, Његоша, Јакшића, Костића, Змаја, Диса, Драинца и других.
Почасни је члан Друштва новосадских писаца као и Института за упоредну књижевност Универзитета у Ници Софија-Антиполис.
Награде (поезија):
– Петар Кочић, 1998.
– Растко Петровић, 2000., за препев Луче микрокозма.
– Повеља Лесковачке школе стрипа (за критику) 2005.
– Стражилово, 2013.
– Награда Новосадског сајма књига 2016.
Именовања (проза, поезија):
– Десет најбољих, НИН, 2010 (за теорију Девете уметности).
– НИН-ова награда за роман, шири избор: 2001, 2013, 2021.
– Ужи избор за Змајеву и Попину награду 2020.
– Ужи избор за Попину награду 2022.
Pročitajte i:
