Tok konkursa
Na jubilarni Presingov konkurs pristiglo je 152 zbirke, od kojih su 52 izabrane za najširi krug, od kojih se, uvažavanjem različitih ukusa prilikom glasanja, ocenama članova žirija, koji su činili Nadežda Purić Jovanović, Aleksandar Novaković i Predrag Milojević, izdvojilo osam naslova koji su pružili najcelovitije i najoriginalnije radove.
Autori najužeg izbora
Adnadin Jašarević u zbirci „Čuvarkuća“ izlaže putopis po krajolicima sna i jave, sećanja i mašte, i pravi sumu sveukupnih avantura u prostorima koji obuhvataju mešavinu pročitanog i proživljenog iskustva. Svakodnevica se meša sa prostorima mitologije i književnosti, od antičkih vremena do figura obavezne lektire, kao što se pesnička pozicija često tematizuje u odnosu na sadašnje i prošlo vreme, a klasične teme razrađuju u mini-ciklusima i kontemplacijama, tonom blage melanholije ali i vedrine zrelosti i iskustva. Jelena Gavrilović u zbirci „Patuljasti zec i difenbahije“ nastavlja da pleni snažnim glasom koji u bogatom pesničkom jeziku donosi oduševljenje poetskim stvaranjem. Bilo da govori o prošlim ili sadašnjim doživljajima, o utiscima sa putovanja ili iz domaćeg okruženja, leksika, sintaksa, govorni modeli povezuju je sa nasleđem. U metaforama koje bujaju od boja i punoće pesnikinja hrli u osvajanje duhovnih i duševnih prostora do najudaljenijih, neistraženih kutaka u kojima gromkim i sočnim glasom svedoči o autentičnoj radosti postojanja u pisanju poezije. Branislav Sarić zbirkom naizgled usputnog naslova „Kad sam već tu“ okrenut je izuzetnim pesničkim prizorima koje susreće u porodičnim odnosima kao i u urbanim pejzažima, svedočeći o aktuelnom vremenu, često ga poredeći sa vremenom svojih roditelja. Od grotesknog lica sveta pesnik se sklanja u privatne antielitističke posede i udobnost dvojine, razmatrajući pesničku poziciju kao besplatnu datost, ali i njen smisao u tehnokratskom okruženju. Ljiljana Đurđević Stojković ispisuje naročitu mapu „Puta u samicu“, krijući se iza govornih figura, ili bolje rečeno, rastvarajući se u književnosti koja je postala način života i poimanja sveta. Blaga ironija i humor prate ovo nesnalaženje u prostoru i vremenu koji su zadati, i deluju kao smetnja u potpunom pretvaranju svakodnevice u pesnički jezik kojim uspeva da dopuni smisao postojanja. Milijana Rajčić beskompromisnim izrazom u rukopisu „Numerisano“ stvara stihove koji nas sećaju onoga što smo nekada bili; nedvosmislenim rečima upućuje nas u kolektivnu (pra)istoriju, spuštajući se do samih arhetipskih dubina. Pregledajući ispočetka geološke slojeve sa kojih smo potekli, poetski istražuje pesak i biljni svet, svedoči o (pre)ispitivanju naučnih dela, govori o poreklu i precima čije nas reči dozivaju i pokazuju kako istovremeno nastajemo i nestajemo, u neprekinutom nizu iz vremenskih dubina, rečima kojima ih vraćamo u vidljivo/čujno postojanje. Danijela Jovanović je pesnikinja kraćih formi. „Miscellanea“ donosi zapise iz svakodnevnog života koji su u neprekidnom traganju za praobrascima iz ranijih perioda bliže ili dalje istorije, preko kojih se svečovečansko iskustvo ogleda u jednostavnim prizorima dnevne rutine. Ovde ili tamo, na domaćem terenu ili na stranoj teritoriji, svuda se može pronaći prilika za ogledanje civilizacijske tekovine čovečanstva u kapljici trenutka, a život bez mogućnosti da se ove stvari uočavaju i ispisuju u redovima pesama jednostavno ne bi bio moguć.
Posebno priznanje žirija
Žiri donosi preporuku za objavljivanje zbirke pesama Aide Šečić Nezirević. Pesme su okrenute svetu i sadašnjosti u kojoj se odigravaju ljudske drame uzrokovane tokom životnog ciklusa ali i aktuelnih ratnih katastrofa. Oponašajući govorne sekvence, često parodirajući ulične razgovore u kojima se otkrivaju zastrašujuće sudbine, autorka se probija do istine o svetu i životu koja tako prezentovana podseća na bajku. Pesme na jezgrovit način učestvuju u prenošenju povesti običnih ljudskih udesa, anonimnih ljudi kojima samo pesma može biti svedočanstvo i dokaz. Ironija ili crni humor ne služe da se uspostavi distanca već da se naglasi duboka saosećajnost sa životom koji je na ivici ambisa, ali uspeva da se održi uprkos svemu što ga poništava.
Pobednička zbirka Jelene Vukanović „Postojanje Borhesa“
Prošavši kroz Rugovsku klisuru, pesnikinja se obrela u novom mitopoetskom okruženju odakle svedoči, iz samog srca poezije o vremenskim i večnim pitanjima ljubavi i smrti, sna i jave, konačnosti i beskonačnosti. Opipava i istražuje svet na ivici ponora, na granici koja razdvaja činjenice, datosti i vukove od eteričnih pojava da bi se otud vratila u bezbednu utrobu jajeta i snivala svoj pesnički san. Svet se drži na logosu, a šta je njegov najpribližniji izraz ako nije pesma. Ljudske, ovosvetovne mogućnosti su ograničene – snovi se ne mogu prevesti na jezik jave, zato im se može približiti pesničkom taktikom, poverenjem u stih i čekanjem. U bezbednoj dubini ljuske preispituju se visine koje se mogu dosegnuti ovim našim pojmovnim aparatom. Deluje kao da se autorka ne nađe u situaciji koju onda treba prevesti u reči, nego se nađe pred pesmom koju treba preneti na ovamošnji jezik. Njena država u kojoj živi je poetska država, a njene metamorfoze su trenuci, zbivanja, ovaploćenja poezije. Ona se ne plaši nepojamnog, jer čeka da joj se obznani u vidu pesme. Iako ima nešto od buntovničkog i mladalačkog, ova zbirka sadrži i jedno naročito, drevno poetsko iskustvo – čekanje i strpljenje za otelotvorenje onih istina koje su dostupne poetskom saznanju. Otkrivajući postepeno zemlju poezije, pred upitanošću koja nam je svrha i misija, pesnikinja pokušava da domaši do uloga koju imamo u ovoj našoj beskrajnoj priči koju delimo jedni sa drugima. Pesnički okvir nije vreme, nego večnost. Ona polazi od činjenica koje se odvijaju u večnosti i dolazi do vremena u kojem treba obavljati zadatke svakodnevice.
OČEŠLJALA SAM TE POSLEDNJI PUT
Očešljala sam te ukoso
da bi ukoso legla i mogla da se
okrećeš i vrtiš
tamo gde su visine i dubine neznatne,
da budeš mi kriva linija
tamo gde žele pravo i ravno.
Skreni i dođi do mene,
iseci me krljuštima svetla.
ODMETANJE
Prijateljica odmetnica mi reče:
Kada se odlučiš da pođeš negde, ja ću ti
korak po korak objasniti kako.
Meni su objašnjavali šturo i komplikovano,
samo da ne bih pošla,
a zapravo je bogougodno i lako.
Niz livadu sam krenula, sa pola kofera,
svi su me na cedilu ostavili,
očekuj da se to i tebi desi,
i da babe kažu: Sramota.
One babe što nisu u stanju dve kruške zdrave
prodati čoveku. Čoveku, grehota.
Svaki će ti korak biti tačan kao piramida,
samo ne zastajkuj da se svađaš kraj ribarnica i
mrtvačnica.
Ne oživljuj na putu nataložene leševe.
Kornjača bez kuće ostaje i rosa se
povlači pred svetlom, sat se ne zaustavlja nakon
smrti voljenih
i ukus testa je ukus testa,
ali za posebnu smrt se valja izboriti.
KOLIBRI
Ustreptim sva na spomen kolibrija.
Tako nešto malecno,
a stvoreno za podvige divovske.
Hoću li i ja da zasnujem svoj život na pevanju
mnogo većem od sebe?
Pobednici čestitamo a svim pesnikinjama i pesnicima zahvaljujemo na učešću.
Pročitajte i:
