Ружица Комар
JЕЗИК МОДЕРНЕ БАЈКЕ
Даровита пјесникиња, приповједач и есејиста Александра Чворовић, која живи и ствара у Бања Луци, објелодањује читалачкој радозналости своју седму књигу метафоричног наслова “Украла ме Шумабаба“. Сугестивни језик, лексика, симболи, ритам лирско-епске синтаксе у фабули преплетеној ситуацијама из свакодневнице и фантастике, ликови носиоци борбе добра и зла, ова модерна бајка представља освјежење у књижевности уопште посебно у дјечијој, широм регије.
Узбудљдивим током приче о преконоћном, сновном преображају јунакиње, од неваљале у добру дјевојчицу функционишу дијалози и описи до новелистичког обрта. Експресивно, од почетка, свезнајући наратор развија причу, обраћајући се блиско дјечијој радозналости, слушаоцима који могу имати пет, десет и више година. Интонација нараторовог гласа хармонизира цјеловитом композиционом структуром поучних непретенциозних порука, ширих емотивно-мисаоних мотивација. Поступци ликова буде дјечију машту и мисаоност о мјерама за добро и зло, за ружно и лијепо, за критичку самоодговорност. Ова бајка, о одрастању дјетета уз самохрану мајку из градске савремене средине, поучава дјецу и одрасле.
Богатство значења пружају метафоричне слике, преплетене препознатљивим ситуацијама градске свакодневнице и фантастичног амбијента. Пулсирају поруке из дочараног амбијента одрастања дјевојчице, уз неизмјерну љубав мајке. Многозначна је брига и бунт кроз дијалоге мајке и дјетета у шетњама крај ријеке, у разгледању излога, у парку, позоришту, посластичарници. Значења ових слика продубљује симболика фантастичног амбијента шумске подземене пећине. Додири, преплет слика истичу сложено проналажење радости на путу одрастања, уопште, посебно код маштовите дјевојчице. Невидљиви су узроци њеног бунта и незадовољства. Преображавају се у племенитост и доброту, након боравка у подземној пећини, служења Шумабаби све док не прохода њен унук Шумко. Сложена значења пружа симболика подземне пећине, фантастичних ликова, вјетровитог коња који из сна у сред ноћи односи Нину из собе раскошних играчка у шумску пећину.
Поетски и приповједачки сензибилитет Александре Чворовић, у овој слици свијета умјетничке стварности, опсервира о многим егзистенцијаланим питањима. Језик бајке танано варира о тајнама, о природи пута, о сложеном појединачном, општем одрастању. Ивицама сна и јаве , непредвидив је пут у стицању знања о себи и другима. Значајно је стално усавршавање у процесу васпитања, образовања, уз његовање племените несебичне љубави. Стваралаштво искључује насиље које производи ланчано насиље. Лепезирају поруке кроз ткање симболично-метафоричних нити свакодневне и фантастичне збиље, јаве и сна. Опсервирају о нејасним и јасним узроцима дјечијег бунта , насилног понашања, зависти која одводи злу. Против зла се бори љубављу, као што је мајчинска. Дјеци и одраслима књига „Украла ме Шумабаба“ на српском или било ком језику људског (не)споразумијевања пружа ширину естетско-катарзичних сензција.
У истинској књижевности танано трепери црта која би могла да раздвоји шта је за дјецу и одрасле. И, по Егзиперију „Одрасле особе су неопозиво чудне“. У даху се чита бајка о путу преображаја главне јунакиње, завидљивице, незадовољне незахвалнице, насилног понашања . Да ли изненада постаје племенита особа? По узору на своју мајку радује се, препознаје истинске вриједности. Претходним понашањем као да је стално тражила опасност, попут Андрићеве Аске, овчице која се стваралачком игром спашава од вучијих чељусти. Нина се избавља из подземне пећине подвигом у преданом раду, уз уважавње других и другачијих. На том путу спаса, кроз сјећање се ослања на доброту мамине љубави, која јој даје снагу да испуни захтјеве митског бића Шумабабе. Нинин подвиг се продужава на јави, племенитост из сна претапа се у ствараности . Саосјећајна је дјевојчица, која не гађа камењем врапце, уличне псе и мачке, не вришти да би скренула пажњу пролазника и посјетилаца у позоришту. У посластичарници не шара шлагом са колача, не уцјењује маму да јој купи још неку лутку. Моли за опроштај због поступака којим је наносила бол мами, која прашта, док сузе скрива. Мисли о мами која јој пружа снагу да испуни све задатке, као у подземној пећини. Препознаје љепоту скромних играчка ручно прављених од дрвета лишћа из подземне пећине и радује се као оним раскошним из своје собе. Краљицу лутку је отела од Шумка приликом шетње са мамом у парку. Нинина мама је узалудно нудила новац, пошто Шумкова Шумабаба није хтјела да узме, истичући да се таква лутка не може купити. Нина са Шумабабом прихвата погодбу по којој ће једном сама да заради или да врати лутку. У сну, у подземној пећини зарађује, посебно, бринући о Шумку да прохода, што је услов за повратак кући. Током нарације, посебно иноватвно егзистирају значња Нининог сусрета са фантастичним ликом, Шумабабе, чије „зелене очи застрашујуће сијајау“. Лик асоцира на демонско биће старсоловенске бабе Јаге, или Бабе Роге из народног предања. Све прати, све зна по својој мјери кажњава злочесте и награђује добре, што се види у односу на Нину, чије је лоше понашање провјерила и код комшија, на улици, свугдје. Иначе, сваке године доводи по једно неваљало дијете да јој помаже у шумским подземним пословима, док не прохода по једно од њених унучади, дјеце од кћери удатих за шумске дивове.
Глас наратора ,пред крај приче, констатује : “Шумко је проходао и дошао до њеног кревета да је пробуди“,и, при том, открива да је, након буђења, дјевојчица угледала своју маму,коју радосно је грли и каже: „Украла ме Шумабаба“.Одмах, замоли маму да Краљицу лутку врате Шумку, након доручка, који сама припрема мами и себи. У синхронизацији значења симбола, језичких знакова , посебна је наративна поента, Шумабабина порука у цедуљи, коју је оставила на клупи у парку. Пише да Нина може задржати лутку пошто је својим самосталним радом зарадила.
Књига“Украла ме Шумабаба“ оплемењена је илустрацијама , које хармонизирају кроз слојевите поруке, наглашавајући пресудан значај неизмјерне, незамјењиве , родитељкине љубави у животном одрастању. Аутор илустрација је Мајка Александре Чворовић, која је била пјесник, приповједач, и средњошколски професор. И, кад родитељка оде с ону страну вида, живи кроз ријечи љубави, кроз извориште радости и племенитости. У појединачном и општем трену, из вјечности приче, стиха открива љепоту живота, у стваралаштву које је отпор опасностима из збиље свакодневнице, фантастике, о чему свједочи и ова књига Александре Чворовић.
Pročitajte i:
