Category : zemlja

Однеси девојачко срце, на једно високо брдо и стави га као песнички тестамент  у орлово гнездо, а ако га суђеник  пронађе, његово је. Уђи у чамац без весла на месечини, намигни на звезде и оне ће ти показати пут, до љубљеног, до погледа без трептаја, драговања. Загледај се очи у......

Đavo da ga nosi, niko živ ne bi uhvatio kad laže a kad istinu govori. I sve mu je toliko zapetljano, zamršeno planovima, željama, računima, lažima, i ko zna čime još, da se sigurno i on sam teško snalazi. On je istinit i lažan, pošten i nepošten, stvaran i nestvaran,......

– Tak… Tak… Tak… – tišinu vrelog dana remetilo je jednolično klepetanje oštećenog krilca vetrenjače. Razvigorac je donosio svežinu sa reke. Tina se protegnu poput mačke na podnevnom suncu, vitog tela uvaljenog u ofucanu baštensku stolicu stamene predratne izrade. Kroz poluspuštene kapke primetila je suvonjavu priliku u dugom mantilu, koja......

Kao da te gledam Opet se smeješ mojim brojnim zapetama tražeći vezu između svoga imena i molitvenih stihova koje još uvek pišem Nije me promenilo vreme dišem možda sporije i teže nego pre samo pisma putuju brže i čitaju se ovlaš bez stanke sa zaludnim obećanjem kako će se na......

Mirza Fehimović Ć E I F LICA Salko Halilović, ratni invalid, 42 godine Esma Halilović, njegova žena, 42 godine Mejra Halilović, njihova kći, 7 godina Munevera Petrović, Esmina sestra, 45 godina Stevan Petrović, njen muž, 45 godina Mirko Petrović, njihov sin, 12 godina Elizabet Petrović, njihova kći, 6 godina Klara......

TE večeri su i popa poveli u kino. Pop je iz Mostara u Lapad stigao taman pred ručak, i to toliko bezvoljan da nije smogao snage da se naljuti ni kad su mu djeca bambusom, dugačkim ribarskim štapom, s glave, u šali, smakli kamilavku. Pokunjen, očajan zapravo bješe pop: nastaviće......

Tražila sam osećaj mira čuvala reči da ne obole šaputala ispred manastira sklapala ruke koje se mole. Prebrzo sam sama gazila tražeći u snovima raj na minska polja pazila da mi zvezda ne izgubi sjaj. Rasplitala sam tugu dugačkim nitima tkanu stavljala u nju dugu molila se novom danu. Ožiljak......

XII. konkurs humora i satire, Mrkonjić Grad, 2013. – na temu: „Piti ili ne jesti, pitanje je kad?“ Pozlaćeni aforizam, 2. mjesto: „Kradimo hrvatsko!“ Najizazovniji aforizam: „Dalekovidan sam, ali nisam prorok.“ Najbolja šala: „Naši saborski zastupnici su poput vodenkonja. Rijetko ih se vidi i često zijevaju.“; Najbolja šala: „Naš ministar......

Drugo mesto na konkursu „Joan Flora“ 2013: Idiot ima društvo Više nisam siguran šta je san, a šta java. I dok sam budan unutar sebe spavam. Tanka linija između svesti i podsvesti je izbledela u ništa. Teška atmosfera: Ljudi su đubrad! Ljudi su zli! Licemeri i lažovi! U pustari poslednji......

Srbijo, ipak ti hvala Protkana venama pritoka Dunava neprestano oživljava, istoriju ostavlja iza sebe začetu na ramenima velikana, Kosovo natopljeno bolom i nemirom nekako preživljava, ali ona je i dalje lepotica vatrenog Balkana. I svaki grob kao dijamant zaliven je snagom junačkom, manastiri, crkve i sva naša zdanja ostavila su......

Prokišnjavanje Kiša sve više pada, i kao prsti neurastenika u doboše pretvara lelujave kišobrane, (pomešaćeš, možda, svoje boje u njoj i akvarelom sebi naslikati sve buduće dane) ti žuriš kući, i nekako usput, ponovo pronalaziš izgubljenu istinu; izađi iz mokre kože, nju okači o čiviluk, i tako, ogoljen do mesa......

Kad kažemo „Sibir“, na umu, obično, imamo geografsku kartu Rusije – i to onaj deo od Urala pa sve do Pacifika. Rusi se, međutim, izražavaju preciznije, pa tako oni imaju naziv „Daleki istok“ kojim označavaju krajnji istočni deo Sibira. Taj, dakle, istočni deo Sibira je jedan od retkih preostalih delova......

Turning the pedals    Glacial while melting white Gushing down the cheeks and hands The wheels keep gyrating I drive and persist Alight to oblivion Alabaster footsteps and letters of direction New York or suburban concrete A scheme in grey-white Smirks from the window panes While glances are squandered In......

(Esej kao zloslutna priča) Stanovnici jugoistočne Evrope iz raznoraznih medija svakog dana mogu saznati za priče o porodičnim nasiljima nad decom, ženama, starima, koje se završavaju masovnim tragedijama, ubistvima ili samoubistvima; samoubistvima mladih, samoubistvima penzionera, i tako do u beskraj… Vreme je da se kao ljudi fokusiramo na ove alarmantne......

(- Svijetle i tamne boje sarajevskog mozaika) Nisam se pomakao. Zanesen mišlju „pravih“ umjetnika da si veći umjetnik ako radiš nešto što ni tebi samom nije jasno, zurio sam onim pogledom koji graniči sa psihičkim rastrojstvom u jedno platno postavljeno uz zid. Cijeli milion boja, boja kojima tu nije mjesto,......

Na pešačkom prelazu sudaraju se kišobrani. Gurkaju se, potkače, zapnu jedni za druge,  nešto  nervozno progunđaju, i žurno grabe dalje. Dan je, a mrak je. Vetar nervozno zasipa susnežicom, kuša kišobranima snagu, krivi ih, izvija… Najednom, kao da se sve stišava,  ukazuje se –  Ona.  Evo je, jezdi kao mala......