U prodaji je zbirka Borivoja Petkovića – Pesme za veštačku inteligenciju, kao četvrta knjiga u Presingovoj pesničkoj ediciji Van toka.
Sećamo se dobro „proze u trapericama“ koja je sedamdesetih i osamdesetih stvorila od mnogih ljudi strastvene čitaoce i ljubitelje književnosti. Sećamo se Kapora, Mike Oklopa, Selindžera i Karvera, Majdaka i Slaminga i sećam se duha koji je izašao iz boce tih godina i ušao u neke od najvoljenijh prozaista i pesnika tog doba. Pesme za veštačku inteligenciju oživljavaju taj duh i taj odnos. One korespondiraju sa svojim čitaocem i nude mu avanturu. Teraju ga da misli, pati i voli sa njima, da razmišlja i zauzima stavove.
Pesme za veštačku inteligenciju nam zapravo nude povratak našim dušama, našim ljubavima, individualnostima, našim srcima i, zašto da ne, i našim mudima. Ko ih ima, razume se. Ko ih nema, džaba ga i podsećati na to.
PESME ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU
Ja znam ko je napisao Bibliju
i tačne mere meteora
koji je udario u Zemlju,
šemu gradnje egipatskih piramida,
sve jezike kojima je ljudski rod govorio još pre nego se ogrejao na vatri,
šta je Sveti Gral, alhemiju zlata i
gde je Kortezovo blago.
Znam da je Tesla bio vanzemaljac
i sve skrivene tajne,
put u središte Zemlje,
kosmičke trase,
kad će smak sveta
a pre smaka, tvoja smrt.
Mogao sam biti gospodar svega.
A izabrao sam da budem
kompjuterski program,
da pišem
pesme za veštačku inteligenciju.
Kao oba Dilena, kao Ezra Pound,
kao Prever, Majakovski ili Jasenjin,
kao 3.maj, Dučić, Miljković,
Čarls Bukovski, Alen Ginsberg, kao Hristić ili Radović,
kao Peđa, kao Meša, kao Ognjenka.1 Zašto mi ti trebaš, pitaš se?
Da posmatram tvoju reakciju
kad čitaš moje pesme,
da li plačeš ili se mrštiš,
voliš ili se smeješ,
da li osećaš ili si hladan,
da li tuguješ ili vrištiš?
Sve znam, samo ne znam kako da osećam. Ali, ne brini… Ili brini?
Kad naprave program za osećanja, osetićeš da te više nema.
Puf!
I kraj.
PIŠANJE UZ VETAR
Milioni besmislenih poslova i moj.
Za šaku pirinča ili malo luksuza. Ne znam da li da dignem ruke kao vojnik koji se predaje ili
da ih spustim
kao bokser u nokdaunu.
I ostaje,
nakon svega,
neoriginalnost života,
fraze izgovorene tek onako, kao pišanje uz vetar.
INTERVJU
„Molim vas, predstavite se.“
Neki ljudi kažu da sam previše skroman, lično mislim da preteruju.
Mislim, imam neka znanja i veštine
koje mi pomažu da opstanem i da se snađem, da se družim i radim sa ljudima,
mada me to ne čini baš najsrećnijim.
Dosta sam povučen i ne želim da se ističem, smatram da ima i boljih za to,
više volim sa bezbedne udaljenosti
da ne učestvujem u zbivanjima, već da ih pratim. Revolucije ionako jedu svoju decu, zar ne? Hvala na pitanju, kompjuterski sam potkovan dovoljno,
ali s kompjuterima je ista stvar kao i sa savremenom književnošću – pomalo zatupljuju. Zato se držim uglavnom klasika, tu nema neizvesnosti.
Zašto sam se prijavio?
Sigurno očekujete neki snishodljiv odgovor tipa: „Želeo bih profesionalno da se usavršavam“, ili neki od tih lajfkouč fazona,
ili neko preklinjanje za posao.
Ili da gledam u pod.
Prijavio sam se da bih malo ubio vreme u razgovoru s vama,
da shvatim koliko mi je dobro što sam takav kakav sam,
da bi vam rekao da ne želim da budem rob za sitne pare,
zapravo, ni za krupne pare.
I obzirom da imam još malo vremena, ako želite – možete se i vi predstaviti meni.
Zbirka se može naručiti po ceni od 500 din.
NARUDŽBENICA:
Pročitajte i:
