Author : Redakcija Konkursa regiona

„Izvinjavam se“ – reče prosedi gospodin – „Da li je slobodno tu, do vas?“ „Svakako“, žena klimnu glavom i ispusti zabrinut glas. Bez trunke mističnosti, ovaj udobno smešta stare kosti. —————————————– Kroz pet minuta, k`o lavež pasa uspaniči se masa kad zveknu oštar nož. S podom se stapa telesna masa......

Lea Kaplan imala bi osamdeset jednu godinu. Moja  drugarica  iz detinjstva bila bi danas starica. Setio sam je se ovih dana, sedeći na terasi koju je moja žena lepo ušuškala saksijama sa cvećem, mada se nervira kada počnem da zanovetam kako cveće na terasi nikad ne može biti kao baštensko.......

(RAZ)GOVOR SA PIJANCEM Druga strana moje malenkosti odvela me je na posivele listove otvorene knjige. Pročitah pasuse svog života negirajući začetak jednog prelepog ispijanja tvoje blizine. pisala si na mojim stranama dvostrukog ega pokušavajući da kulminacijom rešiš zaplet svog romana. peripetija alter ega i tebe stopila se u onaj mali......

Od  postanka,  ljudi  su  se nakitom ulepšavali, ulepšavali sebi drage i bliske osobe. Svaki Komad  ima  neku  namenu  i  značaj. Darivanjem su ispunjavali želje svojih najmilijih, a sebi  stvarali  osećaj  topline i zadovoljstva što su nekog usrećili. Svaki   komad  tih  ukrasnih  stvarčica  ima  neki  značaj,  a  vrednost  im  se određivala......

Ne  moraš  čekati  toliko Da  bi  napravio   brvnaru na  Tavanima. Napravi  je  ovog  ljeta Pa  da  se  okupimo (oni   što  su  ostali) I da  gledamo  nebo. I ja  ću  ti   pomoći. Donijeću  jedno  brvno. Visokim  smrčama  ogradićemo  se Na  mjesečini  dok   zvijezde  trepere. Ćutaćemo  ne remeteći  zrikavce  u  pjesmi, Gledaćemo  svice  u   letu, I osluškivati… Tamo  na  kraju  Tavana Gdje  je onaj   stari  izvor Kreketaće  žaba Zbog  koje  nismo   smjeli Otvoriti  usta, Da  nam   ne  prebroji  zube (kažu  umrijeće  nam  majka.) I nabavićemo ponovo Starog  Alata Jahati  ga  bez  sedla, Zagrliti  ga  oko  vrata, Dok  vjetar  mrsi  kosu  i  grivu....

Sudbina čoveka se rađa U jednom trenutku Kad shvatiš da si nekoga Zavoleo U vatrama svoga srca Spoznaćeš tajnu ljubavi Jer, voleti znači: Deo sebe ugraditi U deo večnosti!  ...

Prekjuče (juče, nekoga dana pre ovoga), moja žena nije umrla. Njenu pepeljastu ruku nisam držao i nisam  posmatrao i osluškivao  poslednje teške izdisaje. Kćerkama nisam imao potrebe birati reči objašnjenja za neobjašnjive situacije. Ana nije plakala. Sara nije pala u nesvest. Pri prvom susretu nakon nepostojećeg kraja, moja tašta nije......

Svetlucaju selom sneni snegovi, sumračine skrili svetli svetovi. Srebrom se stakle sjajni svodovi, Srbijom splavare srećni stvorovi. Svi samo slasne snove sanjaju, svima se strahote slepo sklanjaju. Salva se sreće svakome smeška, samo se spokoj sa smehom sporečka. Sedokosi starci spavaju sredom, subotom sanjaju strasne snove. Svi su srećniji sa......

Prolog: Ponedjeljak je i dan tjedne plaće stanovnika Kuće, svi se skupljaju oko vatre ognjišta. Žena Kata peče kruh ispod peke, stric Štef priča lovačke priče na koje se svi smiju, Profesor miluje krmeljave slijepe mačiće što ljenčare na trijemu. Kamera 2: Ljubo izlazi iz Ispovjedaonice, vadi torbu s kuninim......

Kad si je Tomislav Levatić priuštio prvog klona, ostao je zaprepašten sličnošću kojom Dva zrači. – Skroz-naskroz isti ja. Ko da me ćaća dvaput pravija. Tomislav Levatić obogatio se devedesetih kao glavni regionalni uvoznik malezijskih  krevetića, hodalica i duda varalica te se nakon dva usputna saborska mandata pokupio u zasluženu......

Promatrala sam te dok šutiš, svaku boru na tvome licu, poželjela sam uništiti poljupcem, iskoristiti te u trenutku, bez objašnjenja i riječi, udariti te rukom po obrazu. Nisam htjela pričati, o suvišnim stvarima, bila sam previše bijesna, poželjela sam te zadaviti zagrljajem, stegnuti tako jako i stiskati, svoje tijelo o......

DILECTA “Postala je ono što je Beatrisa bila firentinskom pesniku, neokaljena Laura onog venecijanskog pesnika, majka velikih misli, neznani uzrok spasonosnih odluka, podrška budućnosti, luč koja sja u tami poput ljiljana međ tamnim lišćem…” Andre Maurois, Prometej ili život Balzakov Pregažen i prostrt kao jesenja žetva Dostupan ti je svaki......