Iz štampe je izašla zbirka pesama Vere Rakčević – Praskozorja.
Pred nama su lirski zapisi nastajali u poslednjim decenijama, stihovi koje sama autorka u uvodu naziva „starim vinom iz zabranjenog podruma“. Koristeći jezik prožet metaforama svetlosti, vode i zelenila, pesnikinja dodiruje teme koje se tiču ljudske egzistencije, počevši od mitskog početka sveta do veoma ličnog suočavanja sa smrću i samoćom. Knjiga se prirodno razvija kroz tri celine u kojima se prepliću kosmički motivi, divljenje prirodi i ono što je intimno proživljeno. Atmosfera se menja kako čitanje odmiče: od mitoloških promišljanja i živopisnih opisa postepeno stižemo do onih ogoljenih ispovesti o ljubavi i rastancima, dok je pesnički izraz slojevit i nastoji da uhvati unutrašnje borbe i potragu za smislom naspram nastupajuće prolaznosti.
ZATALASANI PROSTORI
(O neizrecivom)
Na korak
od naših koračaja i koračnica
pođem , no tamo se ne dolazi, ne stiže
tamo samo jesi
na korak, a tako daleko
Na dohvat
naših hvatanja i naših ruku
pružim, no tamo se ne dotiče, ne uzima
tamo sve imaš i ništa nemaš
na dohvat, a neuhvatljivo
Na dočuj
od naših zvukova i rima
oslušnem, no tamo sve govori, ali nemo
tamo zanemiš, a govoriš
na dočuj, a tako nečujno
Na doslut samo
od naših slućenih prostora
naslutim , no tamo su boje bezbojne i oblici bezoblični
tamo si samo svetlost i samo osmeh
Na doslut samo, a tako neslućeno.
ODLAZAK
Tamo za zidom srna mi pije iz oka
Provela je noć na putu
U zvoniku boluje zvono
U prevareno jutro
Tiho će minuti u crnoj svili gospa
Čudno su neuhvatljivi dlanovi
Što daljine premošćuju
Kuda prolaze mlada stada i čobani.
Više informacija o knjizi može se dobiti putem mejla: rakcevicvera@gmail.com
Pročitajte i:
