Todora Škoro: Zlatnik („Moravske tajne 2012“ – druga nagrada)

Filed under: Moravske tajne 2012,nagrađeni radovi,region |

Uverio sam se da zaista nije imao nikoga tek na njegovom pogrebu. Osim mene, tu su bili, sa željom da što pre odu i sklone se od sitne kiše koja je uporno padala, još samo seoski sveštenik, dve pokojnikove komšinice i stari pas koji mu je bio jedino društvo poslednjih godina njegovog života.

            „Nemam dugova. Nikoga nemam, ali imam blago koje želim tebi da ostavim. Međutim, ako nešto pogrešno uradiš sa njim, biće to za tebe prokletstvo“, rekao mi je, tutnuvši mi starinski, veliki ključ od kapije, uz koga je bio privezan manji, od kućnih vrata. Tog čudaka video sam tad, kad sam ga nemoćnog, klonulog, mislio sam od pijanstva, ili od gladi, možda, povezao kolima do njegove skromne kuće na kraju sela, u kome sam boravio tek nekoliko dana, istražujući legende koje sam sabirao za svoju buduću knjigu.

            Vest o smrti čudnog samotnjaka zatekla me je dok sam pričao sa seoskim sveštenikom o onome što sam istraživao. Zvonar je ušao, prekidajući naš razgovor i rekao da je „ludi Mitar, verovatno mrtav, jer se ne miče, tu u crkvi, ispred oltara…“.Ustanovili smo brzo da je zvonar u pravu, a zbog priče o tome kako nije imao nikoga, zbog činjenice da sam bio takoreći tu, na korak od mesta gde je došao da umre, a pre svega zbog dva ključa koja su mi zveckala u džepu i čudne priče starog osobenjaka, otišao sam mu sutradan na pogreb.

            Nisam očekivao nikakvo blago, ni vidljivo, ni zakopano, ali sam ipak posle nekoliko dana velikim ključem otključao teška drvena vrata i kročio u njegovu avliju. Olinjalog psa nije više bilo, izvesno je i on skapao negde od gladi. Ili od tuge za gazdom. Ušao sam u kuću, samački i starački neurednu, isposnički skromnu, a opet punu nekakvih sitnica koje su mogle da govore mnogo

o jednom životu nekome ko bi imao vremana da ih dešifruje.

-Ne, ne, nisam se osećao ni kao lopov, ni kao uljez. Samo pogled na gomilu uredno složenih, već požutelih mapa, ali i knjiga iz istorije ratova i celom svetu, bio mi je dovoljan da shvatim da me starac nije lagao, da je za sobom zaista ostavio  nekakvo blago, samo ga je u toj paučini i prašini trebalo naći. Ali ne, nisam se osećao kao tat, pa on mi je to blago sâm ostavio, baš meni! – mucao sam.

            -I jeste li ga našli? – pitala me je blago me gledajući.

            -Jesam, našao sam. Zlatnik. Moje najveće bogatstvo. I moje prokletstvo.

            Trgla se, načas se namrštila, a onda mi dala da popijem nekoliko različitih lekova posle kojih sam utonuo u san.

            Još sam tu, u toj sivoj, ne baš lepoj zgradi, ali koja ima predivan park sa stoletnom šumom, po kome često šetam. Više ne pišem, čak ni ne čitam. Sve sam knjige, čak i sopstveni, svim nagradama ovenčani roman bacio u kantu za đubre. Samo sam brižnoj doktorki  poklonio jedan primerak tog romana koji mi je promenio život. U posveti, napisao sam joj: „Nikoga nemam, i ništa sam. Imam samo ovo blago koje sam ukrao mrtvom čoveku. Zato sam proklet.“

            Ne znam da li mi je poverovala, niko drugi nije, čak ni kad su mene,poludelog pisca, smestili u ovu psihijatrijsku ustanovu,  ali to nije ni važno. Ja sâm znam da blago koje sam našao u starčevom kovčegu na tavanu, rukopis istorijskog romana „Zlatnik“, ispisan na stotinama požutelih stranica, nije trebalo da potpišem svojim imenom. Zato me stari čudak sada progoni. Najteže od svega mi pada kad u ogledalu, umesto svoga, uvek ugledam njegov lik.

TODORA ŠKORO

__________________________

 

 

 

 

TODORA ŠKORO

Novinar  i pisac, živi i radi u Beogradu. Objavila je pet knjiga: „Varke duše“ (zbirka priča, 2009),

„Neizmer“ (poezija, 2009.),

„Pod nebom Srbije“ / „Sotto il cielo di Serbia ( koautorska, dvojezična, srpsko-italijanska zbirka pesama, 2010.),

 „Suđaja mi dala“ ( poezija 2010.) i

„Umiranje srama“ (kratke priče, 2011.)

Pesme su joj prevođene na italijanski, nemački i hindu jezik. Priče i pesme su joj objavljene u brojnim  domaćim i internacionalnim časopisima i zbornicima.

Dobitnica je nekoliko nagrada za poeziju i prozu, između ostalih i prve nagrade „Pesničkih rukoveti“ 2011. za najlepšu pesmu. kao i prve nagrade „Pesničkog proleća Čukarice 2012.“ za najlepšu rodoljubivu pesmu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*