Ne zamerite mi
što ime joj kršteno ne pamtim
a zlatnim slovima bi ga valjalo
urezati
nasred Metohije
Da sija po vedrini i pomrčini
da svedoči da sve što jeste
bilo nije onako kako su zli jezici
ispalacali
Ne zamerite mi
što joj ne pamtim ime
bila je to junak-žena
Stamena bi se mogla zvati
dolikuje joj
Što devetoro odoji a deseto joj pod prsima
što pušku na jednom a motiku na drugom
ramenu je nosila
božurom i molitvom prkosila
ognjište grejala
i kad su najljući vetrovi duvali
i kad su mnogi jači poklekli
(neka su im tragovi prokleti
i glava Lazareva svetla neka im sudi)
Ona je strah preko raménā bacala
ječam poljem s pesmom žela
i ostajala, ostajala
A ja, ja joj se ni krštenog imena,
ne zamerite,
ne mogu setiti
Znam samo da je bila
stamena
TODORA ŠKORO
Novinar i pisac, živi i radi u Beogradu. Objavila je pet knjiga: „Varke duše“ (zbirka priča, 2009),
„Neizmer“ (poezija, 2009.),
„Pod nebom Srbije“ / „Sotto il cielo di Serbia“ ( koautorska, dvojezična, srpsko-italijanska zbirka pesama, 2010.),
„Suđaja mi dala“ ( poezija 2010.) i
„Umiranje srama“ (kratke priče, 2011.)
Pesme su joj prevođene na italijanski, nemački i hindu jezik. Priče i pesme su joj objavljene u brojnim domaćim i internacionalnim časopisima i zbornicima.
Dobitnica je brojnih nagrada za poeziju i prozu, između ostalih i prve nagrade „Pesničkih rukoveti“ 2011. za najlepšu pesmu. kao i prve nagrade „Pesničkog proleća Čukarice 2012.“ za najlepšu rodoljubivu pesmu.
Pročitajte i:
