У продаји је нова књига кратке прозе Слободана Алексића – Светлећи бројчаник.
Пред огромним вратима старе куће, са бронзаним квакама у облику корњачиних глава, стоји дечак који је престао да расте. Долази на часове француског код остареле удовице у зеленом пењоару и сваки пут мора да се пропне на прсте да би дохватио звекир. Из једног таквог поподнева, из једног пребрзог покрета руке и једне хладне реченице, рађа се рана коју ће носити целог живота.
Тако почиње „Светлећи бројчаник“, књига новела, лирских записа и кратких дијалога. Ситни чиновник бежи из канцеларије у летњој жеги, удовац у самоћи пандемије покушава да пише, човек наслоњен на билијарски сто у огледалу бара тражи смисао дана који се понављају, неко свакога дана походи столетни храст. Над свима њима светли исти бројчаник – сата на ноћном ормарићу, зидног часовника, ручног сата – као мера живота који истиче. Алексић пише густо, с игром речи и реминисценцијама од Библије и Његоша до Пикаса и Јуна Фосеа, али увек с иронијом према сопственим поразима.
Завршни циклус, „Насумични разговори“, сабира минијатуре од неколико реченица, попут наруџбине упућене бармену: „Сипај ми два прста туге да душу заоденем самоћом.“
Слободан Алексић рођен је 1948. у Књажевцу. Завршио је студије на ФПН-у и радио у органима управе. Живи у Зајечару, а већи део времена проводи у селу Горње Зуниче крај Књажевца, где пише. Објавио је осам збирки песама, књигу новела и роман.
Пресинг, 2026 · збирка прича · 100 стр. · 20 cm · ISBN 978-86-6198-215-6
Више информација о књизи: bane.minor1@gmail.com