ПЕСНИЧКА НАГРАДА „ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ“
ЗА 2023. ГОДИНУ
Изјава жирија
На овогодишњи конкурс стигло је двадесет четири песничка рукописа, од тога три рукописа нису испунила све конкурсне критеријуме и због тога нису могла бити узета у разматрање. Жири је имао пред собом по квалитету разнолике, често недовршене и неуспешне, али и оне уметнички примерне текстове, који су оправдали пријаву на конкурс за ову изузетну песничку награду.
На основу првог круга читања Жири је сачинио ужи избор од седам рукописа, а затим је на финалном састанку, који је одржан 3. октобра 2023. године, као најбољи једногласно издвојен и награђен рукопис Мала смрт (шифра „Глувонема“), песникиње Драгице Стојановић из Зрењанина. На састанку жирија су присуствовали Горан Максимовић (председник жирија), Зоран Вучић (члан жирија) и Радослав Вучковић (члан жирија).
Шест аутора који су учествовали на конкурсу је похваљено за примеран квалитет послатих рукописа: Весна Радовић (Херцег-Нови), Јованка Николић (Јагодина), Дарко Стевић (Пожаревац), Љиљана Павловић Ћирић (Крушевац), Каја Панчић Миленковић (Пирот) и Гордана Смуђа (Београд).
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Рукопис збирке Мала смрт сачињен је од четрдесет две песме, распоређене у три циклуса: „Живот“, „Пасарела“, „Смрт“, у којима је из изразито личне перспективе сензибилне и рањиве лирске јунакиње сагледан унутрашњи свет и доживљаји засновани на снажним емоцијама и противурјечном и често болном животном искуству. Као што живот и смрт симболички означавају разнолике крајности: искушења животних сазнања, те непознаницу смрти, тако и „мала смрт“ указује на сагледавање људског постојања као стања духовне и физичке екстазе, али и исцрпљености и потпуног опуштања које је услиједило након те екстазе, као стање меланхолије или трансцеденције, али и стање укрштања животних задовољстава и сновидовних фантазија. Карактеристична је у томе насловна песма „Мала смрт“ где је завршетак живота упоређен са „сантом леда“, раздвојеном на два дела, која у тим тренуцима започиње да вечно плута „од острва до острва“. Тако доживљена „мала смрт“ дешава се и у љубави, на неком удаљеном гребену, где се двоје сједињује, док се „душа од тела раставља“.
Због свега тога песникиња потпуно отворених чула сагледава свет у себи и свет око себе, као што радознало покушава да спозна шта се то налази иза „границе сазнања“, у оним метафизичким просторима света над нама. Песникињу подстичу успомене на родитеље, на свет детињства, доживљај узвишене фигуре брата, на књижевна дела и уметничке узоре, инспиришу је различита сазнања из студентских година, као и са књижевних сусрета и дружења, настојећи тако да на што потпунији начин профилише спознају различитих животних фасцинација. Карактеристичне су у том погледу песме „Бели колач“, „Џемпер“ и „Прекид програма“, као посебна врста успомене на оца који је као „црни удовац са двоје деце“ израстао у посебну породичну фигуру. По снажним књижевним фасцинацијама издваја се песма „Позивница“, у којој су на ироничан начин стављени у први ред гостију на замишљеној књижевној вечери сви они који нису веровали или нису марили за њен таленат. Ту се налазе учитељица која је отерала са литерарне секције, шалтерска службеница која није хтела да прихвати диплому награде „Ђура Даничић“, приликом предаје документације за упис на студије књижевности, ту су и површни чланови жирија, незаинтеросовани читаоци и сл Надахњују је путовања, као и спознаја нових простора, који је подстичу да успоставља аналогије између различитих градова, као што је инспиришу читања књижевних дела и литерарне паралеле изазване тим новим искуствима. Отуда се у стиховима оглашавају слике Барселоне и Београда, Голупца и Граца, Санторинија и сл. Васкрсавају текстови и ликови Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса и Густава Климта, Милована Данојлића, Душка Трифуновића, Милана Ненадића и Радмиле Лазић и сл. Снажно је инспирише „последна хаљина“ Ејми Вајхаус у којој је наступала на задњем концерту у Београду у новембру 2021. године. Збуњује је „летњи снег“ на бувљој пијаци. Ноћне слике Београда, „меланхолија мегаполиса“, као и топоси Зеленог венца, Калемегданске терасе, Звездаре, Улице Змаја од Ноћаја, буде снажне успомене на доживљаје љубави које је спознала у овоме граду. Надахњују је ликови људи које сагледава у препуном градском аутобусу. Изазива је слутња смрти и питање у чијим ће небеским недрима њене песме „пластити месечину“и сл.
На основу свега што смо укратко предочили можемо закључити да награђена песникиња Драгица Стојановић у рукопису Мала смрт прави креативна укрштања унутрашњег и спољашњег света сазнања, наговештава визије света над нама, уводи нас у значењски потенцијал песничког говора и језика. Поред тога, рукопис успешно потенцира вишегласни разговор са биолошким и духовним сродницима и узорима, као и различитим другим емотивним доживљајима и искуственим сазнањима. Све то песникињу Драгицу Стојановић, уз многе карактеристичне поетичке аспекте, чини изузетним лирским ствараоцем и потпуно заслуженим овогодишњим добитником песничке награде „Гордана Тодоровић“.
Горан Максимовић (председник)
Зоран Вучић (члан)
Радослав Вучковић (члан)
Pročitajte i:
