Pesnička zbirka Gorana Lončarevića, „Istočno od pakla cigareta“ sastavljena je od dvadesetak pesama uz poglavlje sa fotografijama.
Zbirka je plod pesnikovog boravka u Kini te se može reći da je Lončarevićeva poezija putopisna. Pesme su pisane na srpskom uz povremene uplive engleskog jezika.
Dvojezičnost u Lončarevićevoj poeziji predstavlja svojevrsnu poetiku, stvaralački princip koji čitaocu daje uvid o identitetu autora kao savremenog putnika/namernika i modernog pesnika, koji pored ličnih impresija opeva i suživot sa strancima.
Kina je obećana zemlja jer je daleko od zavičajnog pakla iako se čekanje na radnu vizu proživljava u kafkijanskoj atmosferi što je eksplicitno naglašeno u pesmi „Proces“ uz korišćenje naziva i samih Kafkinih romana (Zamak). Kafkijanski duh provejava u ovoj zbirci, a možemo reći i da pojedine pesme ili motivi odišu atmosferom kakva se može uočiti u filmovima Dejvida Linča. To su svakako samo neke od karakteristika ove poezije.
Lončarević, simbolički, pesme ispisuje dimom motane cigare.
Kroz dim prolaze, u dimu ostaju, ljudi i okruženje; dim je poput duše koju upijaju tlo, atmosfera, ambijent u kojem se naš pesnik našao i u koji će se vratiti. U pesmi „Pet i po lakih komada“ piše: iz poluprazne pakle/Izvadim polupopušenu,polunepopušenu/
Cigaretu od juče/ I nastavim/ Udahnem dim/A zapravo prizor s horizonta .Dalje, u istoj pesmi, autor svedoči: Pušenje produbljuje dah/Vodi do pakla bića.
Taj „sveti dim“ nije nalik maglovitom pomračenju jer taj dim stvara uvide i transcendentira tvoreći pesmu kao plod interakcije između stranca i domaćina, između pesnika i pesničkih subjekata, između pesnika i njegovog unutrašnjeg sveta.
Pesnik je i u samoći, na „koncertu za nikoga.“.
Nije li ta samoća produkt strepnje zbog izvesnog povratka u rodni pakao? Ili se radi o samoći koja je vazduh sam, koja se udiše i izdiše; samoċi – paklu koji se odomaċio i pripitomio u nama i oko nas kako to pesnik u pesmi „Limbo“ svedoči: Živeti kao sav normalan Svet/U Paklu /Ne na tropskom ostrvu /Na obali Dunava/Ne okeana /Zapadno od Raja/ U potkrovlju/U sobi bez klavira/
Sa Erik Satie pločom/ na gramofonu/Kupljenu u Šenženu/Na zaleđenom Dunavskom keju.
Ova samoća je usud pesnika. Na početku zbirke „Istočno od pakla cigareta“ autor nije slučajno odabrao citat gde je Česlav Miloš izmeđuostalog posvedočio da „pristajanjem na samoću, na gubitak, nema istine pisane reči.“.
Pesnik sanja, ali njegovi snovi su teški za koje u pesmi „Kira (still dreaming)“ kaže: teški snovi su/značajniji nego/ne sanjati ništa. Autor, pesnik – putnik putuje i na vetru poput peska koji se sabira na „polupraznim plažama“.
On je zahvalan vlasniku lokalnog bara (Mr.Wang) koji mu je „servirao“ pesmu.
Pesma „Odrastanje“ jedna je od onih u ovoj zbirci koja govori o uspomenama na detinjstvo, na majku.
Zbirku „Istočno od pakla cigareta“ čine i pesme posveċene ženama: Nutella umesto priče, Sunny, Ruska igračica…
Ova zbirka pesama jeste i jedan poetsko – putopisni dnevnik koji čitaocu neće samo približiti Lončareviċeve stihovane impresije o istoku veċ ċe ga u svojoj dinamičnosti, slikama i zaumnošću odvesti na putovanje u unutrašnjost bića pesnika.
Zoran Antonijević
Pročitajte i:
