O knjizi Vladimira Perića – Muza

Filed under: Presing izdavaštvo,recenzije,Srbija,Vladimir Perić |

Izdavač: Presing, 2016.

Generacijama već unazad, govori se da je poezija mrtva , ali ja kad god ugledam mladog pesnika, setim se citata iz Na izvorima pesništva koji kaže “al ne vidjeh lijes u kom ona bi pokpana”.  Dakle i ovom zbirkom poezija svedoči o svojoj životnosti. Posebno mi je drago da i mi pesnici , poželimo nekad nešto da kažemo o poeziji, jer uglavnom nas niko ništa ne pita, računajući da ne ugrozimo svoje delo.  A zar upravo i to delo ne postoji, baš stoga da bi doprlo do bliskih i izazvalo na razmenu mišljenja. Uostalom kao i svako drugo delanje.

Stvaralac uvek traži i povratnu misao, tj. kreaciju na kreaciju. Posle muzike umesto tajac , dug aplauz… Tako sam i ja doživela ovu Perićevu knjigu, kao svečano delo, posvećeno umetničkom delu, pa čak i ženi, kao umetničkom delu, a zbirka Muza istovremeno postaje i muza našem kreativnom stvaranju.

 

Želim da budem mesec

Mesec me zove, ja idem ka njemu

Crna mačka se šunjajući provlači kroz moju pesmu

Daj mi vojsku osvojiću Troju

Daj mi rakiju osvojiću kafanu

Voleću jednako jako

Stvoriću jednaku bol.

 

Samo podvlačeći slike koje su mi se izuzetno dopale na kraju , kad sam ih iščitavala, doživela sam novu prelepu pesmu.  Dakle, zbirka Muza sažela je još bezbroj predivnih pesama, koje možete iščitati sopstvenom kreacijom.

Zašto sam poželela da vam se obratim kao pesnik?

Zato što, razmišljajući o pesnicima, još od antičkih vremena pa do danas, mislim da su to jedni od najhrabrijih ljudi. Zato što svoje najintimnije misli i osećaje duboko skrivene, istinito i nesebično, hrabro, svedoče, javno. Samo oni javno govore o svojoj čovečnosti, tj ranjivosti. Kad svi pod maskom heroja glume polubogove i bogove, oni javno govore da su ranjivi, da su samo ljudi. Da su ranjivi pred lepotom, da padaju na kolena, pred uzvišenošću lepote. U vremenima obeščovečenja, oni govore da su samo ljudi, koji streme uzvišenosti pred njenim visočanstvom LEPOTOM. Lepotom prirode, majke, žene, umetničkog dela, pred pravdom , pred istinom , pred ljubavlju.

Promocija u Beogradu 28.09.2016. UK Vuk Karadzic

Pesnici zapisuju trenutak uzvišenosti pred lepotom, kao unutrašnjim fotoaparatom i kasnije čitajući te svoje pesme , kao foto album, oni osećaju i žive taj tren. Jedan tren je tako postao njihov večni tren. Tren koji svaki put traje , onoliko dugo, koliko želimo da ga preživljavamo iznova i iznova. Pesnik se uvek obraća istinom , birajući reči, da samo njemu slični osete i prepoznaju istinu. Želi da ne bude sam, verujući da postoji još neko s kim može da podeli takav trenutak.

Pesnik često govori i tišinom ili ritmom, pa osećamo sve, iako nam možda nije jasno, ili kad nam se obraća stranim jezikom, iako ne razumemo reči, ako se predamo, svim svojim bićem osećamo njegovu istinu, koju nam saopštava. Zbirka Muza je prepuna razmišljanja o osećanjima sreće, strepnje, o unutrašnjim sukobima, boemskom hedonizmu, ranjivosti, mladalačkoj radosti, srčanosti, zaljubljenosti.

Mira Oršanić, pesnikinja

Sremska Mitrovica 23.12.2016.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*