У продаји је књига изабраних песама Ане Ахматове – У свој гроб ја нећу лећи, које је приредио и превео Светислав Травица.

Ана Ахматова (1889 – 1965) једна је од највећих и најзначајнијих руских песникиња ХХ века. Назвали су је душом Сребрног века, поредећи њену са Сафином поезијом и Моцартовом музиком. Њен песнички језик, неупоредиве исповедне ноте, јасан је, суптилан и сажет. У неколико строфа, говорило се, у стању је да смести роман или епопеју. Њена поезија креће се од кратких лирских песама до сложених структурних циклуса, попут поеме „Реквијем“, њеног ремек-дела о стаљинистичком терору.
Стих Ахматове карактеришу штедљивост и емоционална уздржаност, звучне и неочекиване риме, жива хармонија садржаја и форме. Њени стихови поседују запањујућу оригиналност, лаконизам, осетљивост и песничку великодушност. Ритам, густина и богатство речи, материјалност слика, јасноћа у изражавању дају непосредно, живо осећање доживљеног. Песме Ахматове су танане интуиције у којима оно најважније као да није речено, па ти наговештаји расути у кратким уздржаним стиховима говоре о заувек повређеној души, која се не жали, души скривеној, али постепено и ненаметљиво отвореној сећањима. Својом поезијом и креативношћу обухватила је обим и патетику догађа чијим је сведоком била, успевајући притом да великом снагом пренесе своја искуства користећи мали број речи, вешто варирајући њихове нијансе и значења, дајући им огромну изражајност.
[МИСЛИЛИ СМО: СИРОТИ СМО]
Мислили смо: сироти смо, да ништа немамо.
А чим смо почели да губимо ствар по ствар,
Нама је сваки дан
Даном сећања постао.
Почели смо стихове да слажемо
О великој дарежљивости Божијој
И о нашем бившем богатству да певамо.
1915.
[ТАКО ЈЕ МНОГО КАМЕЊА]
Тако је много камења бачено на мене,
Да ми ниједан више страшан није.
Замка је постала од куле камене,
Од свих кула наоколо најмоћније.
Градитељима своју захвалност шаљем,
Да ниједан од бриге и туге не болује.
Одавде раније од свих гледам свитање,
Овде зрак сунца последњи тријумфује.
И често у прозор моје собе клете
Ветрови северних мора лете,
И голуб из руку ми једе пшеницу…
А недовршену моју страницу,
Божанствено светла и самоука,
Довршиће Музe тамна рукa.
1915.
СЕВЕРНЕ ПЕСМЕ: ПРВА
Русија Достојевског. Месец
Скоро за четвртину скривен звоником.
Продаја кафана, јурњава таксија,
Петоспратне расту громаде
У Горохову, у Знамени, под Смољним.
Свуда часови плеса, мењају се афише
А у близини „Хенриетте“, „Basilе“ „Аndrе“
И скупоцени ковчези „Шумахов стр.“.
Међутим, град се мало изменио.
Нисам само ја, и други су већ
Приметили да он зачас зна
Учинити монографију старинском,
Не првокласном, али сасвим пристојном.
Делује као из седамдесетих.
Нарочито зими, пред свитање,
Или пред сумрак, када се за вратима
Мрачи тврди и усправни Литејни,
Још неукрашен помодношћу.
А визави мене живе – Њекрасов
И Салтиков… Обојици меморијална
Спомен-плоча. О како би им било страшно
Да виде те плоче! Пролазим.
А у Старој Руси огромни ровови,
И у парковима натруле клупице,
И стакла прозора црна као рупе,
И чини се да се тамо догађа нешто
Што је боље не видети, и одлазимо!
Не може се са сваким местом договорити
Да открије своју тајну.
(А у Оптиву нећу више навраћати…)
Шуштање сукања, карирана ћебад,
Орахови рамови огледала
Узбуђени лепотом Карењине,
А у уским ходницима те тапете
Којима смо се дивили у детињству,
Под жутом петролејком
И још плиш на столицама…
Све је насумично, збрзано некако…
Очеви и дедови несхватљиви. Имања
Под хипотеком. У Бадену – рулет.
И жена са прозирним очима
(Са тако дубоким плаветнилом, да се
Мора мораш сетити гледајући у њих),
Ретког имена, са белом руком
И добротом, коју као да сам од ње
У наследство добила –
Непотребан дар мом окрутном животу.
Земља дрхти, и Омски осуђеник
Све је разумео и на све ставио крст.
Измешаће све и сам ће се,
Над исконским народом, као неки дух
Узнети. Удара поноћ.
Перо шкрипи и многе странице миришу
На Семјоновског пука вежбалиште.
И тако, кад смо одлучили родити се,
И, без грешке измеривши време да ништа
Од спектакла невиђеног не пропустимо,
Опростили смо се од непостојања.
1945.
КЊИГА СЕ МОЖЕ КУПИТИ ПО ЦЕНИ ОД 1.000 ДИН.
НАРУЏБЕНИЦА: