Бескућнице .
Постоје оне што заувијек теже дигресији
Тражећи нешто што се зове дом.
Можда си и ти једна од њих.
,
Јер људи долазе и одлазе.
Остављају успомене и празнине.
И нека виша сила игра се са нама
И са маслачцима
Једнаком срџбом дијетета.
,
Сретна си ако гдјегда у путу
Откријеш да је то већ унутра
Без форме и облика.
И да се не уклапа ни у какве
Људско – материјалистичке дефиниције.
.
Птице знају.
Шуме знају.
Некада су знали и Индијанци –
Да је дом нешто што тече,
Што волиш више од себе.
Да је дом – пут,
Страст, жеља и потрага.
Проникла из тебе
Која од тебе остане.
.
Ако такво што немаш,
Ако ничим не изгараш,
Онда си одиста изгубљена.
Ти не желиш замијенити своју жеђ,
За лажну сигурност.
Па не вјеруј да су оне што лутају –
На путу дигресије – бескућнице,
Јер тајно чезнеш за њиховим стазама.
.
Та довољна ћелија је ово људско тијело,
Што у себи носи тежину заробљеног свемира,
Зар да око ње градиш зидове?
Pročitajte i:
