Novogodišnje vrijeme možda je i ponajviše specifično po tome što je tako obilato prožeto dodirivanjem prošlosti i budućnosti. Tada se sumiraju događaji, doživljaji, stečena prijateljstva, uspjesi, porazi i sve ono što je obilježilo minulu godinu, ali se jednovremeno pogledi i nadanja zabacuju u nadolazeću rijeku dana, nedjelja i mjeseci. A zapravo, tako bi trebalo da bude sve vrijeme, jer: „… sve je na jednom i u jednom; prošlo je tankim koncem sadašnjosti prišiveno za budućnost. Tako nam je ovo što nazivamo život – krpež, čak i ako ga ušivamo zlatnom niti. Jer šav se ničim ne da prikriti. A taj šav smo – mi, sada i ovdje“.[1]
Kako bilo, ni ja nisam imun na novogodišnje knjigovodstvene bilanse – prisjećam se događaja o kojima sam pisao u protekloj godini (izložbe, sajmovi, promocije časopisa, festivali…), ali i onih o kojima nisam (npr. uspjesi spisateljice Lane Bastašić i umjetnika Mladena Miljanovića). U tom smislu, priznajem krivicu što na neke važne kulturne trenutke nisam pravovremeno obratio pažnju. I to me je poprilično rasrdilo. Ali ni izbliza kao činjenica da prosječan posjetilac kulturnih rubrika na portalima po pravilu ne čita (ili barem ne komentariše) određene vijesti. Kako je moguće da, recimo, vijest o nacionalnim penzijama za umjetnike u Srbiji ima 449 komentara, a novi album niške džez skupine „Eyot“ svega 11? Odgovor: politizacija svega i uvijek…
Kad smo kod politike, vrijedi se zadržati na nedavnim izjavama dvojice ministara, a koje odlično ulaze u kontekst novogodišnjeg preklapanja prošlosti i budućnosti. Tako je ministar prosvjete i kulture RS Anton Kasipović izjavio da će „kulturna 2013. godina biti veoma teška, jer su joj namijenjena ograničena sredstva u budžetima“. Njegov kolega u vladi Srbije Bratislav Petković rekao je da će „2013. biti godina izazova za sve, pa i za kulturu“.
Nema nikakve sumnje da je sada i ovdje sve nekako prenapregnuto, dovedeno do pucanja, i da se šavovi na (kulturnim) krpežima množe veoma brzo. Takva je realnost sa kojom treba da se suočimo. „Ljudi su roblje zlosrećnog pitanja šta bi i kako bi bilo – kad bi bilo? U njemu stvaraju prostor gde se može živeti bez okova, stvarnost u čijem će se zagrljaju materijalizovati najsmelije želje i primisli.“[2] Dakako, maštanje je dozvoljeno, čak i poželjno. No, samo u određenoj mjeri, jer čeka nas teška borba za umjetnost i kulturu. Ministar Petković je, ako ništa, bio u pravu kada se pozvao na riječi V. Čerčila koji je, kada je jedan član britanskog parlamenta tokom Drugog svjetskog rata predložio da se zbog štednje srežu sredstva za kulturu, rekao: „Pa za šta ćemo se onda boriti?“
O autoru: Berislav Blagojević je rođen 1979. godine u Slavonskom Brodu. Magistar je geografskih nauka. Objavljene knjige: „Lamentacija po Sofroniju“ (2005), „Trebao sam biti riječ“ (2005), „Ja, revolucionar“ (2010) i “Revolucionar” (2012). Poeziju i prozu je objavljivao u brojnim časopisima i zbornicima. Dobitnik je nekoliko nagrada od kojih su najvažnije stipendija Fonda „Borislav Pekić“, prva nagrada književnog konkursa „Susjedi“ u organizaciji Gete instituta i Francuskog instituta u BiH i prva nagrada za najbolju kratku priču u regiji u 2011. godini na konkursu časopisa Avlija iz Crne Gore. Radovi su mu prevođeni na engleski, poljski, španski, malteški i makedonski jezik.Trenutno živi i radi u Banja Luci, BiH.
Svakog 1. u mesecu na Konkursima regiona čitajte kolumne Berislava Blagojevića.
http://berislavblagojevic.wordpress.com/
facebook
kritika knjige B. Blagojevića “Ja Revolucionar”
o knjizi “Revolucionar”
http://konkursiregiona.net/category/kolumne/berislav-blagojevic/
[1] Демић, Мирко: Утваре четвртог пророштва, стр. 40-41, у Читање пророчанства, Бојан Јовановић и Мирко Демић, Службени гласник, Београд, 2011.
[2] Демић, Мирко: Утваре четвртог пророштва, стр. 41, у Читање пророчанства, Бојан Јовановић и Мирко Демић, Службени гласник, Београд, 2011.
Pročitajte i:
1 comment
[…] * Objavljeno na konkursiregiona.net […]
Comments are closed.