Šezdeset deveti Međunarodni beogradski sajam knjiga počinje 23. oktobra, ali bez većine kuća koje čine jezgro srpskog izdavaštva. Spor između izdavača i organizatora traje već drugu godinu, a ove jeseni prerastao je u najveću krizu Sajma u njegovoj sedamdesetogodišnjoj istoriji.
Ko ne dolazi
Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje okuplja oko 140 izdavača, preporučio je 6. avgusta članovima da ne učestvuju na Sajmu. Odluku da neće izlagati već su tada doneli Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, IPC Media i Kontrast. Više od dvadeset članova Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), predvođenih Arhipelagom, Geopoetikom i Cliom, nije bilo ni na prošlogodišnjem Sajmu, i najavili su da ih neće biti dok se uslovi ne promene. Sajam preskače i nezavisni Štrik, a Vulkan na njemu ne izlaže od 2020.
Kako je počelo
Prošle godine izdavači su tražili da se Sajam pomeri, kako ne bi trajao 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, i da se zakup prostora umereno smanji. Nova uprava Beogradskog sajma, na čelu s Nikolom Bankovićem, nije prihvatila zahteve. Vladislav Bajac, osnivač Geopoetike, tada je izašao iz Odbora Sajma, članovi UPIS-a nisu izlagali, a deo izdavača koji je ipak učestvovao zatvorio je štandove 1. novembra. Poseta je pala s 203.350 posetilaca 2024. na 134.750 u 2025. godini.
Odbor bez izdavača
Prelomni trenutak dogodio se u martu 2026, kad je Skupština grada Beograda izabrala novi Odbor Sajma knjiga, prvi put bez ijednog predstavnika izdavača. Gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković objasnila je da je broj članova smanjen radi boljeg rada, da zakon ne obavezuje da izdavači budu u Odboru i da oni mogu da učestvuju kroz neposrednu komunikaciju, uz obećanje da nijedna njihova inicijativa neće biti zanemarena. UIKS je zatražio da se izdavači vrate u Odbor, ali na taj dopis, prema zapisniku Udruženja, odgovor nije stigao.
Rok za prijave bio je 20. avgust, kako su organizatori izlagačima najavili još u maju. Posle isteka roka, na upit nedeljnika „Vreme“ o broju prijavljenih izdavača nisu odgovorili. Odbor Sajma je 11. septembra svim izlagačima odobrio popust od deset odsto na zakup neizgrađenog prostora, a odluku o rasporedu prostora izlagači su dobili 21. septembra, mesec dana pre otvaranja. Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, u glavnoj hali biće nekoliko poznatih izdavača, a u ostalim halama uglavnom institucije, kulturne ustanove i verski izlagači. Na pitanja RSE o bojkotu organizatori do objavljivanja teksta nisu odgovorili.
Šta kažu izdavači
Direktor Lagune Dejan Papić ocenio je za RSE da je prošlogodišnji Sajam bio najlošije organizovan do sada i da mišljenje izdavača nije uvažavano. Ljubica Pupezin iz Štrika navodi da su se uslovi za učešće pogoršali, a cene zakupa porasle. Dejan Begović, predsednik UIKS-a i direktor Kreativnog centra, rekao je za „Danas“ da u Udruženju ne vide nikakvu mogućnost kompromisa. Isključenje izdavača iz Odbora za njih je, kako kaže, gest preko kojeg ne treba preći. Begović upozorava i da su najveći gubitnici mali i srednji izdavači, kojima je Sajam jedna od retkih prilika da na jednom mestu sretnu veliki broj čitalaca.
Najmanje se, međutim, čuje glas izdavača koji nisu ni u jednom udruženju. U sporu ih nije zastupao niko, ni u razgovorima s organizatorom ni u odlukama o bojkotu, a upravo njima je Sajam bio glavna prilika u godini da predstave celu svoju produkciju. Informacija o tome ko izlaže, a ko bojkotuje Sajam, do njih je stigla kasno: organizatori nisu objavljivali koliko je izdavača prijavljeno, a raspored prostora izlagači su dobili tek 21. septembra, mesec dana pre Sajma. Deo izdavača zato nije stigao da se pripremi za nastup. Takav je i Presing, u okviru kog radi i portal Konkursi regiona. Presing je godinama izlagao na Sajmu, a ove godine ga neće biti.
„Nismo članovi nijednog udruženja i na Sajam smo dolazili da čitaocima pokažemo sve što smo objavili tokom godine. Pripremu za Sajam obično počinjemo već u avgustu, a ove godine dugo se nije znalo ni ko izlaže ni kakav će Sajam uopšte biti. Dobar nastup na sajmu knjiga ne može se pripremiti za mesec dana. Najveću cenu ovog spora plaćaju upravo izdavači poput nas: nismo imali glas u sukobu, a ostali smo bez mesta na kom smo se svake jeseni sretali sa čitaocima“, kaže Predrag Milojević, urednik Presinga.
Knjige izvan sajamskih hala
Izdavači koji ne idu na Sajam traže čitaoce na drugim mestima. Laguna i Delfi tokom oktobra organizuju manifestaciju „Oktobar – mesec knjige“, s promocijama i potpisivanjima oko pedeset pisaca u svojim knjižarama, a Vulkan i ove godine priprema svoj sajam u knjižarama širom Srbije. U aprilu je u šesnaest gradova održan Nacionalni humanitarni sajam knjiga, na inicijativu mreže učeničkih parlamenata, uz izdavače koji su prošle godine izostali s Beogradskog sajma.
Šta dalje
Ovogodišnji Sajam poslednji je u dobro poznatim halama kraj Save. Sledeći, sedamdeseti, planiran je u novom sajamskom kompleksu u Surčinu, gde se 2027. održava izložba EXPO. Izdavači s kojima je razgovarao RSE prema preseljenju su skeptični: Papić kaže da za izdavače teško da dolazi u obzir lokacija daleko od grada, a Pupezin se pita ko će uopšte putovati do Surčina.
Sajam će, i pored svega, biti otvoren 23. oktobra, sa Tunisom kao počasnim gostom i programom posvećenim Ljubomiru Nenadoviću, Milanu Rakiću i Borisavu Stankoviću. Da li će i dalje biti „praznik knjige“, kako ga organizatori nazivaju, ili samo zakup sajamskog prostora, pokazaće posete, a još više odluke izdavača pred sledeću godinu.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, Vreme, Danas, Nedeljnik (preko N1 i Nezavisnih novina), Nova ekonomija, Mašina, Međunarodni beogradski sajam knjiga