Хвала ти оче, хвала ти дједа,
што земљу моју туђину не преда.
Хвала вама свим јунацима
што сачувасте земљу ову!
Да је предате нама потомцима
и да без страха идемо у школу!
Ја у миру читам и пјесме пишем,
мирно спавам и слободно дишем.
У ваздуху, на друму или у води
срећна сам јер живим у миру и слободи.
Мене право у срце дира
истина да свуда нема мира.
Свако дијете на овом свијету
мора бити ко птица у лету.
Да лако расте и учи све
И да не сања ружне сне.
Да учим хоћу у слободи!
Нек ми је као риби у води!
Да напредујем духом и умом,
у земљи овој под мојим Хумом.
Желим да дјецу цијелог свијета
у школу прати птичији пој.
А не звук тешких граната
који најављује крвави бој!
Права слобода не жели роба!
Помрачен ум тражи разум!
А пјесма једна показа пут
да нико никада не буде љут:
„Волови јарам трпе, а не људи“,
И зато слободно слободан буди!
Јелена Радмиловић, Билећа, Република Српска. Ученица СШЦ „Голуб Куреш“. Рад је награђен трећим мјестом од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске, на конкурсу „Растем и учим у миру и слободи“.