-Od kad mi je „Vujaklija“ pao na glavu, shvatio sam svu težinu reči.
-Otvoren sam do kraja. Na hirurškom stolu.
-Šta mi vredi što sam kolovođa, kad sam se našao u vrzinom kolu.
-Ko je jednom bio mrtav, život mu teško padne.
-Izgleda da sam se natraške rodio. Sve mi ide naopako.
-Radimo kao crnci, a tretiraju nas kao belo roblje.
-Konačno sam se i ja skućio. U kazneno popravnom zavodu.
-Od kad me poplava izbacila, nisam više u tim vodama.
-Kakav krivi toranj u Pizi!? Kod nas su svi nakrivo nasađeni.
-Kako da zapalim lulu mira, kad su me prodali za po lule duvana.
-Gde su lažni kraljevi, ni dvorske lude nisu prave.
-Analiza šahovske partije je ustvari obdukcija značajnih figura.
-Objavio je prvenac! Pocepajmo mu košulju.
-Dan kad sam se upisivao u knjigu žalosti, bio je moj najradosniji dan u životu.
-Zapalio sam knjigu. Pisac mi je pobegao.
-Ni u porodilište ni u mrtvačnicu ne ide se preko reda.
-I patuljak može da ima veliku senku. Zavisi od položaja izvora svetlosti.
-Šta će nam pojas za spasavanje, nas je ionako poplava izbacila.
-U školi su bili tužibabe, danas su javni tužioci.
-Dok oni vuku konce, narod se provlači kroz iglene uši.
-I petlova se glava nađe na panju, kad otpeva svoje.
-Odlučila sam da raskrinkam vlast, makar mi to bilo zadnje u životu.
-Krenuli smo u lov na zečeve, a završili u špaliru toplog zeca.
-Nije mi sablja za vratom, već ubojito pero.
-I policija ume da trguje, najčešće sa prodavačicama ljubavi.
-Nije vlast kuja što maše repom, više je vrtirep.
-Šta mi vredi što sam kapetan, kad je moj brod u boci.
-Nalazim se na raskršću, drugi ne znaju gde će pre, a ja ne znam na koju ću stranu.
-Reči mu vrede dukat, ćutanje bi vredelo brdo zlata.
-Toliko su mu zapržili čorbu, da sad ima problema sa zatvorom.
Slavica Jovanović je rođena 15.9.1969.god. u Šapcu. Piše poeziju i prozu. Profesionalni je novinar, član Udruženja novinara Srbije (UNS) i stalni saradnik više redakcija.
Objavila je zbirke pesama „Aliluja“, Izdavač Književna omladina Pančeva 1995.god. „Albatros“, Udruženje pisaca Srbije, „I ubi drvo čoveka“, autorsko izdanje 2002.god., „Nebom lete Cerski samorasti“, Zaslon 2007.god., „Kosovski crni, kosovi“, Udruženje pisaca Srbije 2008.god., „Podsmevač“, Udruženje pisaca Srbije 2009.god. Zastupljena u više od sto književnih zbornika, u antologijama“ Pesme o majci“ priredio Branislav Bojić, „Antologija Čivijaskog humora i satire“ priređivača Živka Gavrilovića, „Biseri Balkanskog aforizma“ Vasila Tolevskog, „Prva EX -YU antologija“ Sabahudina Haliadžića, „Slovar o odselniku“ Milića od Mačve, „Čegarske vatre“, Udruženje pisaca „Glas korena“ iz Niša, u „Svedoku istorije“ advokata Veljka Guberine, u enciklopediji „Novinari i publicisti Podrinja“ priređivači: V. Bujišić-S.Matić, u zborniku aforizama „Izvajane misli 4“ priređivača Slavomira Vasića i Ivana Matejevića, kao i u jednoj monografiji.
Finalista „Ratkovićevih večeri poezije “ u Bijelo Polju, od 1996.god. do 1999.god. Finalista“Podgoričkog poetskog festivala“ Podgorica 1999.god, Finalista „Srpskog pera“u Jagodini više puta. Nagrađena trećom nagradom na književnom konkursu“Laza K. Lazarević“ u Šapcu 1994.god. za pripovetku, dobitnik treće nagrade“Vukovi lastari“ Loznica 1995.god., Dobitnik povelje Svesrpskog Saveza K.K.K.“Karađorđević“ za poeziju 2002.god., Dobitnik druge nagrade“Rudnička vrela“ u Gornjem Milanovcu 2003.god., Dobitnik druge nagrade u Vraniću za aforizme“Olovko ne ćuti“ 2011.god. Dobitnik specijalnog priznanja Akademije“Ivo Andrić“-Beograd, za knjigu „Nebom lete Cerski samorasti“, za 2007.god. i dobitnik specijalnog priznanja iste Akademije za dosledno pesničko promišljanje o stradanju Srba, odnosno za knjigu“Kosovski crni kosovi“ za 2008.god.
Član je: Akademije“Ivo Andrić“-Beograd, Udruženja pisaca Srbije, Saveza književnika Srbije ( SKOR), Književne zajednice Jugoslavije, književnih klubova“Jesenjin“, „Književni irodalmi klub-Subotica, K.K.K.“Karađorđević“, jedan od osnivača Uteksa
1987.god u Beogradu, član SOKOJA od 1987.god.
Inicijator i osnivač više pesničko-slikarskih svetkovina među kojima su „Cerski samorasti“ koji se održavaju u Mačvanskom Prnjavoru i „Dvaput Drina brdo opasala“ koja se održava nedaleko od Bajine Bašte.
Objavljuje u glasilima iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, ali i dijaspore. Kao novinar objavila preko 400 intervjua i preko 100 reportaža u prestižnim revijama i dnevnim listovima, čiji je saradnik 17.god. Za svoje knjige duhovne sadržine dobila blagoslov njegove Svetosti Patrijarha Pavla.
Humoreske i aforizme je objavljivala u „Ošišanom jezu“ elektronsko izdanje UNS, u „Večernjim novostima“ u „Trnu“, u „Ekspres Politika“ rubrika“Glog“, „Primorske novine“-Budva, „Čiviji“; „Šabačkoj reviji“, „Glasu Podrinja“ u radio emisiji“Dobro veče, Čivijaši“, „Karavanu“ prvog programa radio-Beograda, u „Šipku“ Maxminusu „, „Nosorogu“ itd…U rukopisu još pet knjiga. Živi u Mačvanskom Prnjavoru.