33 C
Belgrade
28/06/2022
Srbija

Визије времена у поезији Владислава Петковића Диса

disИ ја тад, и ја сад, и ја убудуће, седим код куће… Написао сам у некој песми некада овај стих као ироничну реминисценцију на Дисов начин певања. Ипак, речи ,,тад“ и ,,сад“ код Диса заиста постоје. ,,Тад“ и ,,Сад“ или, у ширем облику ,,И тад“, ,,И ја тад“ и слично несмуњиво носе одређену семантичку важност у песми и за схватање Дисове песме. Код њега се читава стварност дели у два одвојена временска тока – оно ,,тад“ и оно ,,сад“. При том су оба јединствена и аутохтона ноона су више или често сасвим друго оног оног ,,тад“ као прошлости, односно ,,сад“ као граматичке ознаке за садашњост. Код Диса прошлост, садашњост и будућност уопште не постоје као три основна вида времена које смо навикли да поимамо. ,,Тад не видим порок, друштво где је чама.“* ,,Тад не видим стид што сам и ја човек.“ Ради се о једном замрзнутом тренутку. Моментууму. Тренутку који је фиксиран али чије се трајање шири, и сажима, до вечности. Дис је први наш песник који је опседнут временом. Та фасцинација је толико велика да некад прелази у ништење истог.  Све ствари, песничке слике, чињенице и значењске фигурације Дис прелама кроз време. Оно се у његовом поетском виђењу света дели у две целине: оно што је било и оно што јесте или што ће бити. Ту компликације и контрадикторности тек почињу. Његово ,,ноћас“ није ,,ноћас“, његово ,,сад“ није ,,сад“, његово ,,тад“ није пуко ,,тад“. ,,Ноћас су ме походила мора.“ ,,Ја сад једва знадох да имадох сан“. ,,Сад“ је као нека спона, трен у коме Дис спаја оно што је било  и оно што долази иза оног што је било. Зато Диса означавам као песника визије прошлог. Опседнутог радњама које су се завршиле. Чак и када користи презент он означава неко време, у коме се и оно и радња поништавају, губе своју делотворност: ,,Ал’ бегају звезде, остављају боје“. Да ли чујете да се и у стиху ,,И сад тако живе као биће моје“ и даље осећа траг прошлости, нечега што је претходило садашњој радњи? Тиме долазимо до следеће дефиниције. ,,Тад“ и ,,Сад“ су супротне истости у Дисовом песничком виђењу живота. Супротности од којих једна не може да постоји без друге, и обратно. За њихово везивање Дису је увек био добродошао романтичарски везник ,,И“. Он га често везује за конструкције ,,тад“ и ,,сад“. ,,И сада тако живе…“. ,,И ја плаках тада.“ Као што видимо, Дис ,,тада“ увек ставља или на почетак или на крај, ретко у средину, песничке сентенце.     Време је увек за њега издвојена и значајна категорија. Готово да га сматра узроком догађаја

 *Сви наведени стихови су из следећих песама: ,,Пијанство“,  ,,Нирвана“,  ,,Тамница“,  ,,Можда спава“,  ,,Ноћ љубави“,  ,,Јутарња идила“,  ,,На Калемегдану“,  ,,Волео сам, више нећу“.

 чиме човек бива сведен на присећање онога што је било – не на учествовање у ономе што бива:

 Видео нисам сунце како пада,

Уздах и цвеће око сна мог што је,

Очајем скрио њених нада боје,

Одвео дете у несрећу сада.“

                                                                                (,,Ноћ љубави“)

       Петковићева   опседнутост временом најбоље се види у једном од почетних стихова песме ,,Јутарња идила“: ,,Није мени увек било као сада.“ И опет је прошлост та која води главну реч. И кад се ради о артикулацији среће и кад се ради о артикулацији несреће. ,,Ти си дивна била. Не осетих тада…“ Жал за прошлим временом, љубав према прошломе, жудња стид и кајање за прошлим само су неке од еманација Петковићеве опседнутости временом. ,,Сад не размишљам.“ ,,И сад, кад прођу моји дани стари…“ Цело његово ,,Сад“ натопљено је оним ,,Тад“. ,,Ја и сад сваку мисао ти дајем“. ,,За мене нема светлости ни сада…“ Ако је Колриџ песник онога што би могло бити, Блејк оног што ће да буде, Дис је песник онога што је било. Песник који у садашњости не види ишта:

 Ја не појмим сада,

Да л’ је било живота, и када?

          (,,Песма без речи“)

 Крушевац

Фебруар 2014.г.

Милош Ристић

Slične vesti

3 comments

Aleksandar Vukajlovic 20/02/2014 at 08:42

Postovani Milose,

Javljamo se iz Gradske biblioteke Vladislav Petkovic Dis u Cacku. Svideo nam se Vas pristup Disovoj poeziji pa Vam predlazemo da na ovu temu napisete esej i posaljete ga na konkurs koji je raspisan do 10. aprila. Najbolja tri eseja strucni ziri nagradjuje i time autor dobija zeleno svetlo na knjizevnoj mapi. Ukoliko nemate vremena za to prosirite ovaj rad pa bi smo zeleli da ga objavimo u casopisu Disovo prolece. Posaljite neke podatke o sebi.

S postovanjem
Danica Otasevic, direktor

milos 21/02/2014 at 16:34

MILOŠ RISTIĆ rođen je 24.04.1984.g. u Kruševcu gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Kratko vreme proveo na studijama prava u Nišu i klasičnih nauka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Iz drugog pokušaja upisuje Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu 2006.godine gde diplomira 23.12.2011.g. Od tada ne radi. Živi i preživ(lj)ava u Kruševcu. Prve pesme objavio je u maju 2007.g. u 40.broju književnog časopisa iz Prokuplja – TOK. Piše od kad ne zna za sebe, sa ambicijom od 2005.
Objavio četiri knjige poezije: LJUŠTURE JAVNOSTI (Kulturni centar Kruševac, 2012) DIJAGNOZA (Presing, Mladenovac, 2013), 11 RAZLOGA ZAŠTO VOLIM KIŠU (Presing, 2013), TAZBINA (Presing, Mladenovac, 2013), i knjigu književnih kritika (studija) o delima borskog i leskovačkog pisca Dragog Tasića TASIĆEVO KNJIŽEVNO DELO (Presing, 2013), kao i knjigu sentencija i aforizama MISLIM DAKLE NOSIM BRADU (Presing, Mladenovac, 2013). Priredio je knjigu poezije ŽIVOT NA BALKANU sa 46 pesnika iz Srbije, Hrvatske, BiH i CG (Dhira verlag, Švajcarska, 2013).
Saradnik je nekoliko književnih časopisa, elektronskih (Helly Cherry, Libartes, Afirmator, MaxMinus (Sarajevo), konkursiregiona.net) i štampanih (Tok, Avangrad, Avlija (Rožaje). Većina Ristićevih dela je zastupljena u elektronskim časopisima (pa ih lako možete naći na google-u) gde objavljuje poeziju, drame (,,Istoričari“ / ,,Nemoćni i svemoćni“), kratke priče (,,Rasadničke priče“, ,,Bibliotekarka“, ,,Pijaca“, ,,Sigurnost“, ,,Letnja“, ,,Srebrni poljubac“, ,,Šalteri“, ,,SMS ljubav“), aforizme, misli, književnu, društvenu, televizijsku, muzičku kritiku. Uređuje i vodi regionalni pesnički konkurs KONKURSNO čije je prvo izdanje bilo 2012.godine. Ima nekoliko književnih priznanja ali su mu stariji pisci sugerisali da ih ne spominje (3.mesto za ciklus poezije 2007. Prokuplje; 1.mesto za poeziju 2012. Obrenovac; Najizazovniji aforizmi 2012. Mrkonjić Grad; 1.mesto za kratku priču 2013. Novi Sad – Scena svih kreativnih – 5.festival poezije i kratke priče ,,Trifun Dimić“…) Živi i vodi se kao nezaposlen u Kruševcu. Kontakt:
061 4493978

koke 24/02/2014 at 07:40

Jedno pitanje za upućene: da li neko zna da li je ove godine raspisan konkurs za neobjavljenu pripovetku za nagradu Laza K. Lazarević (dosadašnji organizator KC Šabac)pošto nigde ne vidim (ne samo na KR) da je to objavljeno? zhavaljujem unapred.

Comments are closed.