Zoran Rosić: “Postoje mesta”, roman

Filed under: nove knjige,Srbija,Zoran Rosić |

U prodaji je Roman Zorana Rosića – Postoje mesta.

Iz recencije I. Čolića:

Izdavačka kuća “Presing” iz Mladenovca je u aprilu 2018. objavila novi roman Zorana Rosića, “Postoje mesta”, devetu knjigu a šesti roman ovog autora koji poslednje dve decenije živi u SAD. Knjigu je uredio Predrag Milojević.

Duh umetnosti se rađa iz čuda čovekove istrajnosti da stvara, a sazdan je iz najraznorodnijih elemenata. U romanu “Postoje mesta” duh umetnosti se rađa iz vidokruga izgnanstva u svetu koji neprestano hoćemo da učinimo svojim. Najnedostižnija mesta i najudaljenije tačke u vremenu pretvaramo u svoj zavičaj. To je cela drama, uobličena pripovedačkom veštinom autora, jednom specifičnom optikom “putničke” individualnosti, drama satkana od putovanja kroz vlastitu istoriju, kroz prostor fantazije i sećanja, nostalgije i nade, jednako kao kroz istoriju i prostor stvarnih mesta na stvarnom putovanju.

“Postoje mesta” je roman neobične strukture sačinjen – sa uvodnim i završnim tekstom u funkciji klasičnog prologa i epiloga – od tri dela od kojih svaki ima svoju funkcionalnu i semantičku ulogu, te više hronoloških ravni koje se, kako roman odmiče, skladno slažu u celinu sledeći autorovu precizno zamišljenu kompozicionu arhitektoniku.

Po žanrovskoj pripadnosti roman bi se mogao svrstati u takozvanu “autobiografsku beletristiku” (specifičan oblik književnog iskaza – “ja-roman” ili “roman o sebi” – čiji je začetak, s početka prošlog veka, autentično japanski), no, ipak preovlađuje žanr romana-putopisa – Rosić je, uostalom, u našu književnost “uplovio” na velika vrata upravo romanom-putopisom (“Moozaik”, Nolit, 1988; urednik Nikola Bertolino). Knjiga izgleda kao da je nastala samo iz strasti za putovanjima, ili iz pradavne pesničke težnje ka posvudašnjosti i svevremenosti, te stoga njeni fragmenti – obeleženi od 1 do broja 242 – najpre izgledaju kao skup poslaganih lepih razglednica, ili niz pribeleženih poetskih utisaka o privlačnim, egzotičnim, dalekim mestima jedne stvarne topografije, jednako kao i “mestima duha” (emocije, stvaralaštvo, književnost i druge umetnosti, igre, fudbal…). No, te šarene razglednice i te impresije teže da se postepeno slože u koherentan mozaik; kao da su opisani događaji udvostručeni i kao da skrivaju iza svoje idilične “bedekerske” površine nešto tajanstveno, dramatično, čak i preteće. Nije reč samo o sugestiji da su skriveni i vidljivi bolovi, tragičnost, tuga…, značajne pratilje ljudske strasti za putovanja i da čovek koga “ne drži mesto” seče, i ne znajući, linije sila koje vladaju svetom.

Silazimo u pakao i (pisanjem) spašavamo nešto što će se odistinski otkriti što jeste tek na dnevnom svetlu. Čitanjem ove knjige stičemo upravo takvo iskustvo, da, i Odisejevo i Orfejevo, i čitajući spoznajemo ko smo i šta jeste. Konačno se suočavamo, kao sa uporišnom tačkom pripovedanja, s vizijom da je stvaralačko i svako drugo uzdanje – neiscrpno. Iz ovog romana zrači neopisiva čežnja koja se, naposletku, utoljava čarobnom igrom po kojoj, još od Kolumba – ploviti se mora, živeti ne.

Koristeći nenametljivo elemente modernog pripovedanja, a zadržavajući pri tom klasičnu pripovedačku matricu (“roman”), Rosić je napisao zanimljivo i na trenutke potresno i pomalo tužno delo, u smislu čovekove emocionalne vezanosti za “mesta” vlastite biografije, u kojem se iskazao kao autor znatne spisateljske samosvesti i kao pisac kultivisanog proznog i poetskog iskaza.

Knjiga se može naručiti po ceni od 500 din.

NARUDŽBENICA

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*