ВЛАСОТИНЦЕ – У издању Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ и Културног центра из Власотинца, недавно је објављена нова књига Новице М. Јовића „Трагови на ветри“.
Новица Јовић рођен је у Свођу 1. јануара 1954. године. Основну школу и гимназију завршио је у Власотинцу. Студирао је право и Нишу и Скопљу. До сада је објавио књигу под насловом „Масленик I“ (Нешто између). Живи и ствара у Власотинцу.
При крају ове књиге „Трагови на ветру“, мислилац Јовић користи се и акростихом у којем се почетна слова читају усправно. Познато је да је то стара форма настала још у грчкој поезији, код Римљана, неговала се кроз читав средњи век и ренесансу, преко барока, све до најновијег доба. Користили су је Бокачо, Е .А. По, дубровачки песници, као и деспот Стефан Лазаревић у Слову о љубави.
Ево како је Јовић дочарао акростих и својим мислима у збиркци „Трагови на ветру“ (Мисленик II):
Нога покреће корак – отвара наду
Отвори себе – тражи време
Иза је део наставка – испред део опстанка
Вода враћа истину – у времену потврђену
Циглу руни време – од човека тражи нове идеје
Ако стојиш испре крста – молитвом потврђујеш Христа.
Ја – прелази у ОН
Он је испред, остаје иза
Врата су испред, у корак – иза
Ивица времена – молитвом испред крста исправљена
Ћилим се вуном отвори, човек пред крстом
И тако се завршава акростихом ова књига мудрих мисли. Свакако да то није ризница мудрости, већ покушај да се искаже размишљање о животу и свету и годинама које су прошле, пролазност времена је неминовна, али ако се мисао не запише, забораи се. Јовић то није дозволио. Штампајући ову књигу, он се својим мислима и хаику поезијом придружио у времену времена.[1]
[1] Драгиша Марковић, књижевник, Мудре мисли Новице М. Јовића, Трагови на ветру, Народна библиотека „Десанка Максимовић“ и Културни центар Власотинце 2013, стр. 7. Напомена: уредник издања је Србољуб Такић, познати књижевни стваралац из Власотинца, директор народне библиотеке.
Pročitajte i:
