Vladislavi Vojnović nagrada „Biljana Jovanović“ za 2010.

Književnu nagradu „Biljana Jovanović“ za 2010. uručila je 7. juna Vladislavi Vojnović predsednica žirija književni kritičar LJiljana Šop za knjigu poezije „PeeMeSme“u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.
Nagradu je većinom glasova dodelio žiri u kome su pored Ljiijane Šop bili Ibrahim Hadžić i dr Tatjana Rosić uz obrazloženje da „poezija Vojnovićeve na osebujan i intrigantan način integriše intimistički , veristički i simbolički pristup“.

U eseju naslovljenom „Romantični naturalizam Vladislave Vojnović“ Šop je konstatovala da je nagrađeno delo“u potpunosti jedinstveno i celovito, zaokružen psihofizički portret lirske junakinje“.

Ona smatra da je “ PeeMeSmme“ „lirski dnevnik, ispovest u stihu poema o odrastanju, sazrevanjju, procesu mirenja sa spoznajom o prolaznosti, fazama u doživljavanju telesnosti, fiziološkim i psihičkim menama koije, posebno kada je ženi reč, u patrijarhalnim društvima trpe od stereotipnih i uvredljivih predrasuda i komplikuju i onako nezavidan položaj žena u društvu“.

Drugi član žirija, Rosićeva, naslovila je svoj tekst „Poezija kao mesto kritičkog mišljenja“u kome je konstatovala da “ prkoseći svim stereotipima poezija Vojnovićeve čini ono što obično ne čini da poziva na paradoksalno logičku metodu primene zdravog razuma u situacijama koje smatramo nepopravljivo, beznadežno i zauvek izgubljenim“.

Ona je izdvojila grupu pesama u kojima pesnikinja opisuje susrete sa sopstevnom prošlošću, sa bivšim prijateljima i ljubavnicima koji se preobražavaju u figure banalnosti u strance…

Vojnovićeva je zahvalila žiriju što su tako dobro „isčitali“ njene stihove i uprkos tome ih nagradili.

Nagrada „Biljana Jovanović“ se dodeljuuje za dela iz oblasti proze, poezije i drame, ustanovljena je 2006. godine povodom obeležavanja deset godina od smrti Biljane Jovanović, književnice koja se borila za građanske i ljudske slobode, bila potpisnica peticija sedamdesetih i osamdesetih godina „protiv represije, članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda i predsednica prve nevladine organizacije, Odbora za zaštitu čoveka i okoline.

Objavila je niz knjiga, među kojima su romani „Pada Avala“, „Psi i ostali“, „Duša, jedinica moja“ i drame „Ulricke Meinhof“, „Leti u goru kao ptica“, „Centralni zatvor“, „Soba na Bosforu“, kao i zbirku pesama „Čuvar“.