VLADIMIR VINKIĆ – Fragmenti MEMORABILIJA – 15. mart – 25. mart

 Trogodišnji boravak u Firenci, na master studijama na Accademia di Belle Arti u Firenci uvodi promenu percepcije prostora i vremena. Nataložena memoria i iskustva inkorporirana u svakodnevno okruženje doprinose drugačijem sagledavanju sećanja..

 Po završetku studija slikarstva u Beogradu otišao sam u Firencu na specijalističke studije. Firenca  je kolevka umetnosti, nauke, filozofije… Ceo grad je veliki muzej, na svakom koraku su najveća dela renesansne umetnosti. Akademija na kojoj sam studirao u sklopu zgrade poseduje i galeriju gde se nalaze  Mikelanđelove skulpture. Jednom u godini studenti izlažu u klasama u kojima su radili i otvaraju se vrata galerije. To je sve jedna velika izložba na kojoj sam imao priliku da izlažem sa Mikeladjelom. Susret sa najvećim delima renesansne umetnosti i sam grad, probudili su mi veliku želju da moje likovno istraživanje i iskustvo rada kroz različite medije povežem i objedinim u slikarstvu. Slike koje sam tada započeo da radim predstavljam sada prvi put kao celinu na izlozbi Fragmenti MEMORABILIJA u Galeriji Zečević u Beogradu, od 15. do 25. marta.

 Porteti su među najstarijim likovnim iskazima. Svedočanstva su uticaja, moći i statusa pojednica. Portreti koje gradiš ukidaju identitetska značanja i postaju struktura za učitavanje onoga što nas okruže, ono što je izvan.. Maniristički nežni, izduženih vratova i uzdignutih glava bez polnih naznaka oni reflektuju iskustva gradova, ulica, trgova..

 Trudio sam se da ispoštujem anatomske vrednosti i nastale nepravilnosti su logičana posledica prilagodjavanja ambijenta fizionomiji lika. Deformacije objašnjavaju fizionomiju portreta koji nosi asociajciju na biste vladara ali svaka vrsta identiteta je ukinuta, ostala je samo memorija. Rastavljam arhitekturu na nove oblike, dobijam razbijenu, fragmentisanu arhitektonsku formu koja ostaje nosilac date atmosphere. Kroz boju, prelamanje svetlosti, senke dolazim do željene senzacije. Pol, rasa ili godine, mi nisu bili bitni u kreiranju ovih slika. Želja mi je da posmatraču dam slobodu da dobije svoju senzaciju gledajući portret koji nema identitet već samo siluetu u prostoru i da u njega upiše sopstveno iskustvo. Nekome će to zaličiti na anđele, terminatore, prijatelje, u nekome će samo probuditi određenu emociju.

 Renesansa tehnologije. Da li je moguć preobražaj kroz tehnološke procese I koliko je tehnologija involvirana u likovni postupak?

 Tehnologiju koristim kao alat da bih se izrazio. Slikarstvo, fotografija, skulptura, ilustracija su mediji u kojima stvaram. Nekoliko predhodnih godina sam radio kao ilustrator video igara za IPad i PC. Zadivljen sam koliko mladih umetnika svoj talenat i trud uspeva da iskaže kroz digitalno slikarstvo, grafiku, skulpturu. Isti osećaj imam slusajući muziku koju moji drugari prave kod kuće. Divno je koliko je tehnologija omogućila svakome da u kućnoj reziji pravi remek dela i deli ih sa celim svetom. Rekao bih da živim u vremenu koje će biti obeleženo kao digitalna renesansa.

 Interesovanje za fotografiju se vremenom razvija i prenosi na platna. Koliki je doprinos fotografije i koliko je ona vezana za  tvoj likovni rad?

 Veliki, prvi aparat mi je bi canon A1 program on ima mogucnost da izmeri svetlo i da automatski podesi brzinu okidanja fotografije. Takva automatizacija omogućila je da danas svako u džepu ima aparat koji pravi uvek savrčene fotografije. I svima je postalo dostupno da zabeleze bitan trenutak. Zaista sam video gomilu amaterskih fotorafija koje su prava remek dela. Mislim da sada svako u svom telefonu ima dovoljno fotografija za po jednu samostalnu izložbu. Samim tim ljudi su naučili i da čitaju tuđa dela i fotografija je postala sredsvo komunikacije. 2006. godine počeo sam da radim sa fotografijama i programima koji su me dovele do rešenja za slike. Slicna tehnologija se u tom periodu dešava sa google street view. Sada mozemo da planiramo put i da vidimo kako sve izgleda u tom virtuelnom svetu. Fotografija ne samo da je postala sredstvo komunikacije vec nam je omogućila da prosetamo ulicama grada koji nas trenutno zanima.

Pročitajte i:

• Mladen Vuković – Pesme o ljudima
• Konkurs za najbolji neobjavljeni roman
• Конкурс „Млади мај“
• Конкурс „Ода сунцокрету“
• Peter H. Fogtdal – Mango plesač
• Књижевна награда Ђура Јакшић
• Конкурс за најлепшу песму написану на дијалекту