DILECTA
“Postala je ono što je Beatrisa bila firentinskom pesniku,
neokaljena Laura onog venecijanskog pesnika,
majka velikih misli,
neznani uzrok spasonosnih odluka, podrška budućnosti,
luč koja sja u tami poput ljiljana međ tamnim lišćem…”
Andre Maurois, Prometej ili život Balzakov
Pregažen i prostrt kao jesenja žetva
Dostupan ti je svaki kutak skrivenih prostora
Da li je ovolika sreća nagrada ili kletva
U iskonskoj nagosti dočekala me je zora
Vodi me gde god želiš
Najlepšom nežnošću vezuješ me tako jako
Kao rusalka za koju ne postoji pelin
I da sam kamen, podao bih se lako
Razoružan, osećajući dah tvoj bićem celim
Vodi me gde god želiš
Na ivicu sveta, na slobodna mora
U riznice samo nama znanih blaga
Na poslednje vrhove gora
Na skrivene snežne nanose bez traga
Vodi me gde god želiš
JUTRO U NAISU
Nežni molski akordi dolaze iz starog oluka
Kiša lagano svira neku slatku baladu
Preko moga lica mazno je prešla tvoja ruka
Pomislih, predivno je buditi se u ovom gradu
Soba se podala mirisu tvog tela
Tvoja nežnost istopila bi stene
Iznad bataljona vernosti vijori se zastava bela
Pomislih, najlepša vila leži pokraj mene
SELENA
Pojavljuješ se kao odsjaj u kapljici noći
Kao nežno jezgro vatre
Kao strpljiva senka znanja
Zarobljen pogled na oči, ta jezera strasti
Pred kojima će svaki anđeo na kolena pasti
Sanjao sam te, Selena, a nisam ni znao
Sanjao sam tvoju snagu
Plamen, vetar i mač
Ukus svakog ožiljka koji načini sujeta biča
Opijenost u telu koje pritiska skrivena priča
Te je noći Mesec šaputao
Kao da peva donsku baladu
Slušao sam sa setom u duši
Kako se tvrđava nečujno ruši
„Ne duguješ mi ništa, kćeri moja
Neka te bog ne čuva
Neka te sreća ne prati
Te isprazne reči su
obični krajputaši tvoje sudbine“
ŽENA ZVANA SLOBODA
Pogleda čistog kao rosa japanskog vrta
Korakom slobodnim kao sibirski vetar
Zamišljam tebe, baš tebe, kako hodaš
Ka planini koja tvrdi da poznaje sutra
Nebo se smeši u pramenu tvoje kose
Dok jabuka istine blista u ruci
Nije zaboravljena ta poruka u boci
Što je, izgubljenu, talasi Jadrana nose
Okreni se i iza sebe ugledaćeš nadu
U svakom otisku stopala koje ostaviš u pesku
I ljubav, koja te prati dok pevaš
Nadglašavajući nebesku kanonadu
Zamišljam da se razaznaje odsjaj u morskoj peni
Da je suza tvoja napojila žedne
Da si usnila stvaranje čoveka
A lišće je opalo kao i svake jeseni
BOL
Sva surovost sveta u jednoj se suzi skrila
Tako je lako padala, a tako je teška bila
Sumrak obliven njenom gorčinom
Igra na plećima svom svojom težinom
Ne želim da čujem zvuk bukagije
Ne želim da savest nad snom mi bdije
Ni surove reči božanske sile
Ma koliko istinite bile
Teška odbrana sagrađena oštricom reči
Dok sa ukusom suze na kolenima klečim
Možda i zaslužujem kaznu za grehove svoje
Ali ne od tebe, ni zbog ljubavi tvoje
DAR BOGOVA
Sanjao sam kako ležiš na postelji od retkih trava
Sva mirisna, mudra i snena
Pomislio sam kako su i prošlost i budućnost
Besmisleni od ovog trena
Prišao sam ogrnut togom iz magle koju proplanak stvara
I sa tvojih usana probao rosu koja gasi crni plamen ognja i žara
Sanjao sam i veličanstven dvorac
I priče koje bedeme prave
Sanjao sam i tebe na tronu
I oreol anđela iznad tvoje glave
Video sam kako plešeš na vetru, bezbrižnim koracima ciganske princeze
A ja ostadoh nem i bez daha, od tvog pogleda potpuno zanesen
Sanjao sam da sam zarobljen oblak
U nekoj neudobnoj kutiji od ljudske mudrosti
Koja se, ko bi rekao, raspala
Od jednog dodira tvoje nežnosti
MAJKA
Zapitaš li se ikad ko sam
U kojem délu moj je trag
Videćeš u mojoj deci
Ono što sam bila ja
ČERVENA RUŽA
Divljina tvoja opire se noći
Porok te čini predmetom žudnje
Snaga tvoja parališe jesen
Senka ti skriva mistične oči
Kada je magična latica takla moje srce
Obasjalo me je severno sunce
U najtamnijoj noći
Snaga ciganske lestvice i skrivenih boema
Šapnula mi je da za njom moram poći
Pratiti je u stopu kao izgubljeno mače
Dok besni oluja zemaljskog nesklada
Potražiti sigurnost koja u njenoj duši vlada
Pratiti suzu koja za njom pada
Kako da vam objasnim drugovi moji
Da sam video pitomost iza divljine njenog trnja
Kad mi nad glavom gorki prezir stoji
I crna tuga, od noći crnja
Iako o njoj ništa ne znam, poznajem je oduvek
Kao da nas je zajedno zemlja iznedrila
Kao da je suđeno da napustim ovaj predivni svet
Da bi mi kraljica cvetova podarila krila
Divljina tvoja krasi tvoju lepotu
Porok koji te okružuje čuva tvoju dobrotu
Snaga tvoja skriva tvoju nežnost
Senka tvoja pokazuje tvoju vrednost
NEKOLIKO REČI O LJUBAVI
U senci oraha potražio sam ljupkost
Da, kao Bahusov šegrt, zaleči mi ranu
Dok tako jednostavno nudim svoju muškost
Tebi šaljem srce po dunavskom kapetanu
Kako da zarobim ljubav na papiru
Zar je moguće da samo tugu brojim
Potajno, kao što korača dete u mraku
Ja shvatih da si u svim pesmama mojim
KADA JE DAN TRAJAO TREN
Upleteni prsti dočekali su lepotu zore
Svežu i nežnu kao lice vile
Našle su mir misli koje se vekovima bore
Savršeno utkane u skrovište od svile
Na izvoru bezbrižnosti dremao je labud
Zrnce sreće ukrao je tami
Dva dugmeta pustio je Krojač
Na oblaku da ostanu sami
Video sam kako pesma voli
Kako daje vetar malom jedru
Euridiku dok prosipa boli
Kada daje ime svome čedu
Poveri mi tajnu dragi Bože
Kako stade sve u jedan tren
Ukus vina, dah i miris kože
Sve se skupi u jedan treptaj njen
O autoru: Vladimir Perić je rođen 28.09.1981. u Beogradu. Student je etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju i prozu. Objavljivan je u više književnih zbornika i štampanih i elektronskih medija.
Nagrade i festivali:
– Nagrada „Miloš Šubarički“ na 33. Kikindskim pesničkim stazama
– Nagrađen na VII međunarodnom poetskom festivalu Castello di Duino u Trstu, gde mu je pesma, odlukom žirija, objavljena na italijanskom i engleskom jeziku
– Nagrada žirija na literarnom konkursu festivala On the Road u Beogradu
– Druga nagrada na 55. Majskim susretima u Beogradu
– Finalista 25. i 26. Festivala mladih pesnika Dani poezije u Zaječaru.
– Finalista 40. Ratkovićevih večeri poezije u Bijelom Polju
– Pohvala za učešće na književnom konkursu Jutro nad Ozrenom 2011 u Sokobanji
Zbornici i časopisi:
– Rudnička vrela 2008, Gornji Milanovac
– Priče za poneti, Alma, Beograd, 2008.
– Rujeve lati 2009, Užice
– Garavi sokak 2010, Inđija
– Novosarajevski književni susreti 2010, Sarajevo
– Avangrad br. 7, Sombor
– Split Mind br. 8, Split
– Orizzonti, Castello di Duino, 2011.
Pročitajte i:
