Večeras na programu Tvrđava teatra: JA SAM VETAR

Filed under: pozorište,region,Srbija |

Večeras na programu Tvrđava teatra:

GLAVNI PROGRAM

Subota, 13. avgust u 21 čas, Mali grad

PREMIJERA

Produkcija Tvrđava teatar

Jun Fose (Jon Fosse)

JA SAM VETAR

Eg er vinden

Prevod: Radoš Kosović

Reditelj: STEVAN BODROŽA

Scenograf i kostimograf: Tatjana Radišić

Autor muzike: Vedran Vučić

Scenski pokret: Marina Mišić

Dizajn svetla: Viktor Trifu

Asistent scenografa i kostimografa: Marija Miladinović

IGRAJU:

Prvi: MILUTIN MILOŠEVIĆ

Drugi: BOJAN ŽIROVIĆ

Producent: Dragoljub Braca Martić

Izvršni producent: Miljan Guberinić

Organizator: Bojana Menković

PR predstave: Marija Aničić

Sufler: Anka Milić

Prvi put prevedenu na srpski dramu Ja sam vetar Juna Fosea, najpoznatijeg savremenog skandinavskog dramskog pisaca, dobitnika prestižnog francuskog odlikovanja Ordre national du Mérite  za 2007. i Ibzenove nagrade za 2010. godinu izvešće poznati beogradski filmski i pozorišni glumci Milutin Milošević i Bojan Žirović u prvoj produkciji smederevskog, srpskog i evropskog  festivala Tvrđava Teatar.

O PISCU

Jun Fose (rođen 29. septembra 1959) je pisac iz Norveške. Rođen je u Hogesundu u Norveškoj, a danas živi u Bergenu. Prvi put  je objavio roman 1983. Raudt, svart (Crveno, crno). Njegova prva drama, Og aldri skal vi skiljast (Neko dolazi), objavljena je i izvedena 1994. Fose je pisao romane, pripovetke, poeziju, dečije knjige, eseje i drame. Njegovi radovi su prevođeni na preko 40 jezika. Poznat je kao jedan od najvećih svetskih savremenih pisaca drama. Fose je dobio orden viteza nacionalnog reda Ordre national du Mérite of France 2007. Takođe, svrstan je na 83. mestu na listi 100 živih genija koju je objavio Dejli Telegraf. Dramu Eg er vinden (Ja sam Vetar) napisao je 2007.  Godine 2010. dobio je međunarodnu Ibzen nagradu za svoj jedinstveni rad.

Danas je ovaj norveški autor jedan od vodećih imena u modernoj drami. On sam je čitav univerzum, kontinent koji se proteže od norveškog Vestlande, gde sada živi, do Azije, Južne Amerike, istočne Evrope i ostatka sveta. Nakon premijere na sceni Narodnog pozorišta u Bergenu 1994, njegove drame su pretočene u više od 900 predstava. Njegovi radovi su prevođeni na albanski, jevrejski, katalonski, slovenački i četrdeset drugih jezika. Neko Dolazi, jedna od njegovih ranijih i najpopularnijih drama je prvi put izvedena u Pekingu 2010. Jedna od najnovijih drama Ja sam Vetar je u isto vreme izvedena u Londonu, a režirao  je jedan od najistaknutijih reditelja Patris Šero iz Francuske.  (…)

Čak i u svojoj prvoj drami Fose prikazuje ono što će postati njegovo glavno obeležje u drami, a to su pre svega, poetski dijalog, ponavljanja i nedostatak oštrih konflikata koji su srž drame na zapadu. U svojoj drami Neko Dolazi čovek i žena stižu u staru kućicu na obali. Na prvi pogled ništa se ne dešava. Nadaju se da će tamo živeti zaštićeni od sveta koji ih okružuje i ponavljaju u vidu pesme ono što je i sam naziv drame „Neko Dolazi“. Kada jedan komšija stvarno dođe neočekivano, osećanje nesigurnosti ih obuzima. Međutim, ne dolazi do očekivanog obračuna. (…)

Dramaturgiju Jun Fosea često smatraju nedramatičnom. Oni koji to tvrde nisu uvideli da on stvara napetost drugačije od Ibzena, Strindberga i O’Nila, utemeljivača psihološke i naturalističke drame 20. veka. On nije blizak ni  realizmu evropske drame tokom poslednjih 10-15 godina koja obuhvata Saru Kejn, Mark Rejvenhila i Marijus von Majenburga. Fose je svoj put izabrao na samom početku karijere i kretao se sve dublje i dublje u egzistencijalno i delimično religiozno autorsko delo koje je jedinstveno u savremenom pozorištu.

Ipak, to ne znači da nije bio pod uticajem drugih dramskih pisaca 20. veka. Na Foseov stil pisanja veoma je uticao nepokolebljiv nihilizam Semjuela Beketa, posebno u njegovim kasnijim delima čiji retki i isprekidani dijalozi se vide i u Foseovoj tehnici ponavljanja. Neko Dolazi je svakako bez akcije kao što je i Čekajući Godoa. Ipak, ovo ne znači da je Fose nihilista već da on, u društvu mnogobrojnih pisaca romantičarske i modernističke tradicije, balansira između tmine depresije i svetla misticizma. Ovo se najjasnije pokazuje u njegovom kasnijem radu. (…)

U drami Ja sam Vetar, dva čoveka su na moru u čamcu. Jedan od njih se baca u vodu i kaže „ja sam isuviše težak, a more je isuviše lako“. Svedenog jezika i skoro nepostojeće radnje, ova drama balansira između pozorišta i poezije: ovaj sveprisutni okean je slika toga kako su život i smrt nerazdvojivi. (…)

Nije lako izvoditi Jun Fosea i postoji veliki broj manje ili više uspešnih tumačenja i predloga. Ipak, sve je više režisera i glumaca raznih generacija koji u njemu vide oslobodioca u dobu kada spektakularno i previše očigledno dobija primat. Kao i svi ostali bitni pisci drama, Fose podstiče pozorište i publiku da razmišljaju na nov način. On je pesnik nepoznatog. Tako moramo objasniti njegov veliki uspeh: on nam daje nešto što nam nedostaje.

http://ibsenawards.com

O REDITELjU

Stevan Bodroža je rođen 1978. u Beogradu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Režirao je u Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Banjaluci, Narodnom pozorištu u Vršcu, Malom pozorištu „Duško Radović’’, Beton hala teatru, Pozorištu lutaka „Pinokio”, Ateljeu 212…

Najznačajnije predstave: Vatreno lice Marius fon Mejenburga, Medeja Hajnera Milera, Gorke suze Petre fon Kant R.V. Fazbindera, Majka i dete Juna Fosea, Ljuljaška Edna Mazija, Čas iz tetovaže Konstantina Kostjenka, Krila od olova Sanje Domazet, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, Trkač Matijasa Andersona, Opasne veze Lakloa i Milera, Učene žene Molijera, Gospa od mora Henrika Ibzena,  Gospodin Filipa Lolea, Prometej u okovima Eshila, Oliver Tvist dramatizacija Džeremija Broka…

Zaposlen na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao asistent na pozorišnoj režiji.

IZ ZAPOČETOG INTERVJUA SA STEVANOM BODROŽOM

… Tekst je božanstven. To je tipična dramaturgija Juna Fosea. Njegova drama je ono što on nije napisao. To je potpuno alhemijsko kod njega. On ustvari ima tu dramaturgiju ledenog brega.

Nalik na poeziju?

Poezija je literatura koja ima najviše sublimnih sadržaja koji su duboko, koje samo slutimo. Takva je dramaturgija Juna Fosea. Sve je u tim tišinama. Prosto je čudesno koliko je to konkretno kod njega. Ti znaš, ti osećaš, ideš sve dublje i dublje, a njegova forma je glatka i poetična.

Kako će se ta tišina uklopiti u ambijent smederevske tvrđave?

Božanstven je taj prostor, akustičan, međutim gesta će morati da bude mnogo šira, glasnoća mnoga veća i biće jako uzbudljivo kako sačuvati tu intimu Juna Fosea u tako velikom prostoru. Ono što je dobro je da je za Foseov komad bitan ambijent. Kada se radi ambijentalno pozorište potrebno je opravdanje, zašto se baš taj konkretan tekst radi na otvorenom prostoru. Ovde je opravdanje to što se njih dvojica nalaze na otvorenom okeanu, na svojevrsnom bespuću u vodenoj praznini, kao što je i ta tvrđava čudna kamena praznina. Glas u njoj odjekuje, ona je sada prazna, a u njoj se mnogo toga dešavalo. Isto tako je prazna i pučina. Ja verujem da u nekom zatvorenom prostoru ovu predstavu ne bi gledalo više od 150 ljudi, ovde će je gledati 500. Ja mislim da je to moguće. Kada su napisane grčke tragedije su igrane na otvorenom pred nekoliko hiljada ljudi, a bave se vrlo intimnim, porodičnim pričama. Prema tome, teatar je volšebna stvar.

Marina Milivojević-Mađarev

GLUMCI

Bojan Žirović

Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Arsenija Jovanovića 1994. godine kada i postaje stalni član Pozorišta Atelje 212.

Pozorišne predstave (izbor) – Atelje 212: Velika sveska (Drugi Blizanac), Pelikan (Frederik), Lunasa (Majkl), Na čijoj strani (Poručnik Dejvid Vils), Mala ljubav za mene ili šta plaši Vinsenta Prajsa (Goran), Lift za kuhinju (Ben), Fantomi (Raša), Čudo u Šarganu (Manojlo), Everyman /Svako (Tim), Velika bela zavera (Beri), Kralj Lir (Vojvoda od Kornvala), Trg heroja (Gospodin Landauer), Zmijsko leglo (Gena), Hitler i Hitler (Berberin), Don Žuan u Sohou (Kolm), Nevinost (Mladi lekar), Bli (Vuk), Proslava (Kristijan), Dokle?! (Vlada), Čekaonica, Gospodin (On); …

Film: Žigosana, Sveti Georgije ubiva aždahu, Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunarea, Lepa sela lepo gore, Paket aranžman, Mi nismo anđeli. TV: Lift, Otvorena vrata.

Nagrade: „Ardalion” za epizodnu ulogu na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu i nagrada kompanije „Novosti” za epizodnu ulogu na Sterijinom pozorju za ulogu Mladog lekara u predstavi Nevinost. Za ulogu Kristijana u predstavi Proslava dobio je 2009. godine nagradu „Miloš Žutić” za najbolje glumačko ostvarenje u domaćim pozorištima.

Milutin Milošević

Rođen je 28. decembar 1981. u Čačku.

Uloge na filmu: Aca (Kordon 2002); Milutin Mek Gavran (Citravita, 2003) Skoro sasvim obična priča, 2003; Velizar Zbog jedne divne crne žene 2004; Porno teletabis  2004; Mirko (TV serija Košarkaši, 2005); Novinar Martinac (Poslednja audijencija, 2008); Gavrilo Vuković (Sveti Georgije ubiva aždahu, 2009); Fantom (Beogradski fantom, 2009).

Igrao je i igra u sledećim predstavama beogradskih pozorišta: Banat u JDP-u; Neuhvatljivi sistem glume 2, Plastelin, Ranjeni orao, Velika bela zavera i Zmijsko lego u Ateljeu 212; Seks za početnike i Trkač u Malom pozorištu „Duško Radović”; Žena iz prošlosti u Bitef teatru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*