Važne teme koje pokreću na akciju

Filed under: film |

 

Preuzeto sa: Kruševac Online

 

Angažovani filmovi iz različitih krajeva sveta, koji obrađuju teme koje ipak mogu dotaći i navesti na razmišljanje svakog od nas, pažljivo su prikupljeni i prezentuju se u okviru turneje Slobodne zone širom Srbije. Organizatori ove turneje izabrali su Kruševac za jednu od lokacija prikazivanja u saradnji sa Asocijacijom mladih, Bibliotekom Kruševac, Kulturno-prosvetnom zajednicom i AJDE festom.  PR tim AJDE festa iskoristio je priliku da razgovara sa direktorom Slobodne zone i selektorom ovogodišnjih filmova Rajkom Petrovicem.

Rajko nam je ispričao čime se rukovodi pri izboru filmova za Slobodnu zonu, kakva je po njegovom mišljenju  filmska ponuda danas u oblasti dokumentarnog, ali igranog filma, preporučio kruševačkoj publici neke od autora kojih nema na festivalu, a čije filmove treba pogledati i za kraj uputio par rečenica mladim „filmadžijama“. Između ostalog rekao nam je i šta misli o domaćem filmu „Pismo ocu“ i našem mladom autoru Srđanu Keči, koji će biti naš gost u četvrtak 24. maja, te će publika imati prilike da pre i posle projekcije sa njim podeli svoje utiske.

AJDE: Slobodna zona predstavlja izbor značajnih angažovanih filmova iz čitavog sveta. Čime se rukovodite u izboru filmova koji će biti prikazani ovdašnjoj publici, tj. da li je bitno da teme budu slične onima koje se tiču baš ove publike, socijalnih prilika, strepnji, interesovanja i sl?

Ne treba posebno naglašavati da danas živimo u „jednom“ svetu u kome gotovo svi delimo iste ili slične probleme bez obzira na deo planete na kome se nalazimo. Dakle nema sumnje da svi delimo zabrinutost zbog ekonomske krize u celom svetu, socijalne nepravde širom sveta, nagomilanih ekološkoh problema  ili ratnih sukoba kojima smo i mi do skoro bili pogodjeni.

Na tematskom nivou gotovo da danas nema filma koji bi našoj publici bio toliko egzotičan da ne bi mogla da prepozna problem koji možda i sama ima u našoj sredini i da se identifikuje sa junacima ovih odličnih dokumentarnih filmova. Medjutim, najvažniji kriterijum za selekciju filmova je kinematografski i filmski kvalitet ovih radova. U prethodnim godinama moja kolegnica Branka Pavlović i ja imali smo priliku da u predselekciji filmova susretnemo filmove sa važnim i aktuelnim temama, ali zbog  lošeg kvaliteta samih filmova nismo ih uzimali u obzir. Mi godisnje pogledamo 150 do 200 filmova, od toga na kraju 30-ak odaberemo za festival. Idealna je kombinacija da imamo važnu i jaku temu koja je pretočena u izuzetan film, i mi se trudimo da tražimo i nađemo baš ovakve filmove. Slobodna zona je mlad festival koji je uspeo da se pozicionira medju ostalim festivalima samo zahvaljujuci ovom upornom istraživačkom radu jer publici često otkrijemo odlične filmove koji su na neki čudan način preskočili najznačajnije festivale u svetu. Takođe način finansiranja Slobodne zone se razlikuje dosta od ostalih festivala i mi često sebi ne možemo da priuštimo filmove koje bi želeli u našem programu zbog visine prava za prikazivanje. Sve nas to i tera da selekciju filmova radimo pažljivo jer jedino dobri filmovi garantuju dobru komunikaciju sa publikom.

AJDE: Godar je rekao da svi veliki igrani filmovi naginju ka dokumentarcima. Da li smatrate da dokumentarni angažovani filmovi imaju veći uticaj na mišljenje i stavove publike nego igrani? U smislu, da li u današnje vreme rijelitija, direktnih prenosa i snimaka gotovo svakog događaja, publika reaguje na dokumentarne priče otvorenije i lakše, nego na igrane filmove i fiktivne priče?

Lično verujem da umetnost, a tu spada i film ne može da promeni svet, ali može značajno da utiče na pojedinca ili manju grupu ljudi, pa čak i da ih pokrene na akciju što je jednim delom san svih angažovanih filmova ili autora koji ih rade. Napomenuli ste samo prvi deo Godarove recenice, a drugi kaže: da su dobri dokumetarni filmovi slični igranim filmovima, i ja verujem da je ta recenica evo vec nekoliko decenija potvrdila i dalje potvrdjuje autenticnost i tačnost. Kvalitet dokumentarnih filmova u celom svetu u poslednjih desetak godina je postigao izuzetan nivo. Za razliku od igranog filma dokumentarni film nam nudi druženje i saosećanje sa realnim ljudima, u realnim problemima, tako da nam je negde lakše da osetimo tu vrstu identifikacije sa njima. Da banalizujemo stvari, u Aristotelovoj dramaturgiji, koja je osnova i svih ostalih dramaturških struktura, uvek imamo junaka koji tokom priče ispred sebe ima nekoliko prpereka da savlada pre nego što ostvari cilj sa početka priče. Na tom nivou i publici je lakše da se poistoveti sa čovekom od „krvi i mesa“ iz dokumetarnog filma koji rešava svoje teme i probleme. Većina filmske ponude danas, i da se odmah ogradim da je to samo jedan deo ponude, nam nudi fascinaciju tehnološkim napretkom gde se elementi ljudske drame potiskuju ili svode na minimum samo da bi koliko-toliko omogućili praćenje radnje samog filma, ili ti serije specijalnih efekata. Dakle uglavnom dehumanizovana slika sveta. Sve je manji broj filmskih autora koji i takve narative mogu istinski da obogate humanim vrednostima, ali ih na sreću ima. U bioskop se uvek išlo zbog priče i junaka i to je ono što rijaliti šou nikada neće moće da ponudi, jer banalnost ovakvih sadržaja se često svodi na to da publika koja u stvarnom životu nema ni posla ni novca, suočena sa brojnim nerešivim problemima u sopstvenom životu, sa nestrpljenjem očekuje da joj neko pokaže, da budem fin – obnažen deo svog tela ili da se desi koitus.

AJDE: Slobodna zona je po prvi put samostalno u Kruševcu. Da li možete da izdvojite neki film iz ovogodišnje ponude i preporučite još nekog autora koji nije u programu, za one kojima se dopadne ovakav, dokumentarno-angažovani pristup?

Sa programa koji ćete prikazati u Kruševcu, svakako preporučujem filmove „Deponija“ i „Pismo ocu“. Prvi nikoga, apsolutno nikoga, nije ostavio ravnodušnim i kod nas je pobedio glasovima publike kao najbolji film, a „Pismo ocu“ lično smatram najboljim dokumentarnim filmom koji je kod nas napravljen u nekoliko godina unazad. Posebno je važno pogledati ga jer je ovo jedan od prvih radova, veoma mladog autora kao što je Srdjan Keča, jer ćemo sigurno od njega i u buduće dobijati kvalitetne dokumentarne filmove. Specifičnost ovog filma je ne samo njegov visok filmski kvalitet, nego i poseban način na koji je tretirana tema našeg odnosa prema devedesetim godinama prošlog veka i to sve iz jedne intimne vizure autorove porodice. Izuzetno hrabar, inteligentan i vredan film. Od angažovanih autora publici preporučujem filmove Kim Longinoto, Avi Mograbija iz sveta dokumentarnog filma, i recimo Ken Luoča ili Stiv Mek Kvina iz sveta igranog filma.  To će biti dovoljno za početak istraživanja.

AJDE: Prošle godine su u Kruševcu filmovi sa Slobodne zone prikazani u okviru AJDE festivala. Ove godine AJDE pokreće kino klub gde će mladi ljudi moći da stvaraju svoja filmska dela. Jedan od prvih zadataka biće praćenje festivala i cele priče oko festivala, posebno oko  angažovanja u kulturnom razgibavanju pomalo učmale sredine. Da li možete da im date neki kratki savet i smernice?

Moram odmah da vam kažem da se uglavnom osećam kao osoba koja nije pogodna da deli savete i izbegavam to da radim. Genaralno mislim da saveti retko kada imaju upotrebnu vrednost. Koliko je relativna moć iskustva najbolje pokazuje svet u kome živimo. Iako mnogo toga znamo, kao pojedinci i vrsta ponavljamo iste greške iz dana u dan. Iskustva drugih uglavnom nisu korisna, ali zato su ona lična najvrednija na svetu. Zato je važno za mlade ljude da stalno budu aktivni i da stalno budu u nekoj vrsti akcije jer će tako obogatiti ne samo svoje iskustvo nego i sam život. Pratite svoju intuiciju i osećaj, jer je to najvrednije kod mladih. Oni imaju nepogrešiv osećaj za stvari koje su dobre i vrlo često neposredno, što bi se reklo „iz stomaka“ reaguju na prave stvari. I trudite se da ne slušate puno nas „odrasle“ jer je jedino u tom slučaju zagarantovan uspeh. 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*