Uzurpriranje načela estetike pisanja ili dekonsrukcija govora u delima Amelije Notomb

Filed under: kritika,Srbija |

 

ameli notombNagrada Akademije ( Francuska1999)

Pisanje nikada nije proizvoljna kreacija. Niti slobodna imaginacja pisca, niti božje providjenje, već sastavak opredeljenog razuma da se bavi pisanjem.Ali tehnologija pisanja opet izmiče I samoj tehnologiji,prevazilazeći njene zakonisti.Tehnologija pisanja,  je poznata kao argumentovano pripovedanje  sve do krajnje mere konzistentnosti, iako je fikcija.U svojim delima  Amelija Notomb predstavlja pravu  mešavinu, farmaceustki sastav  koju duša spravlja sa razumom,koji svesno upravlja pisanjem.Ipak to upućuje na nešto drugo To drugo može da bude ne samo inspracija, ili fikcija, nadahnuće ( iako su dela ove spisateljice nadahnuta )vec I sam zanat pisanja, eksperiment u govoru, razlučivanje stvarnosti ili puka  vežba intelektualnog subjekta koji je hrabar da stavi nešto na papir. Otuda I raznovrsnosti u pisanju, ali onaj opšte poznati postulat da  se slične ideje provlače kroz mnoga dela, naravno sa individualnim varijacima pisca. Neka zajednička osnova postoji, nešto što je civilizacijski. Ekstremna dela, koja su u sebi tražila ono autentično nikada nisu uspela . Zato su pandan Tolstoj I Dojevski, Džems  Džojs   pa i VirđinijaVulf.. . To drugo je kod uspešnih dela nešto više, nedodidrljivo, i sveto. Samo pisac može da ga pojmi ako mu I njemu samom pisanje nije otelo iz ruku. Ako je pisac neuspeo, onda  delo daleko nestaje u prozaičnom, daleko od stvarne umenosti pisanja, pa često I od zanata stvaranja pisanja.Pisanje nema pravila a ipak ona su striktna. Ovaj paradoks je ne manjkavost logike, već njen kraj kao uslov za umenost,. Imaginacija , kao proviđenje , ostaje vlasništvo pica, a čitalac sam oseća uzvišenost dela.NJčešće taj process  prisvajanja dela je intuitivan.Ali mi nekako ne možemo reći, čitajuci prevedena  dela Amelije Notomb da ih intutivno shvatamo. Obično čitalac sam sebi doradi,u svesti ono sto još nije pročitao ili uobličio u ono što je čitao, ali ovi  kratki romani nam to ne dozvoljavaju. Niti jedan. Oni su doradjeni u mašti čitaoca, oni su  iako dekonstruisani u formi, celoviti dogdjaj za pisca. Pa cak i zaplet, koji treba da poseduje svako delo, ovde je eksplicitno dat, ne golica mastu citaoca, jer ga je i sam pisac preradio i nama ponudio kao gotovu tvorevinu.Sam pisac rešava zaplet neočekivano, britko i jasno, bez obzira da li je triler,ili biografija iz detinjstva,.U više knjiga nailazimo na biografske podatke, eksplicitno , kao namerno date koje se uključuju u pripovest. PIsac, to je makar skrivena nada Amelije Notomb, hoće da postigne efekat. Ona u tome i uspeva.

Pre svega specifičnom upotrebom jezika, kongruencijom i odabirom dogadjaja ‘’čitaj’’ reči, koje izviru iz iskustva ove mlade spisateljice. Dogadjaj su same reči.One čine okosnicu romana, ali ne kao proliferacija ega spisateljice, već kao njeno iskustvo. Kao njeno lično iskustvo tamo negde daleko u Japanu i Kini, nama nepoznatom svetu, a igrariji koja nas obara faktom, činjenicom koja izvire ispod konteksta. Nikad dikretno, mada iz opisa i ličnosti dogadjaja. Spisateljica kao da priča priču u sebi i o sebi, utemljenoj na memorji prošlih dana. To je živo sećanje, dogadjaj ali ‘’ zatvoren’’ u jezik koga je Amelija izmislia.Barem konstrukciju jezika koja joj daje orignalnost i golica maštu čitalaca.. Toliko je ova spisateljica sigurna u sebe.

Može se reći da svaki od ovih romana ima biografsku crtu. Šok medju cilivacijom, oplemenjuje maštu. Ujedno iskustvo je vanredno,neobično za običnog primaoca ovog  kalambura medju rečima. Jer, reči, njihveće igre u svetlu pisanjja , su ono jedino iz čega se sastoji ovo pisanje. Ovde reči imaju težinu, kao da se radi o igri, beskonačnoj, koju je Derida tako lepo opsivao u svjim esejima o dekonstrukciji. Mi možemo da to shvatimo kao imperativ, imerativ pisanja ili pak kao puku igrariju, kombinaciju reči da bi se došlo, manje više do maštovitosti čitalaca i orgnalnosti pisaca. Amelija Notomb je svakako vešta, originalna, visprena  i nadasve racionalna u pisanju.Ona smišlja priču,bez priče, iskustvenu verovatno, što jojs pomaže da napravi dekontruktivni zaplet u samoj prozdiji pisanja. Ona umesto poesisa,oslanja na techne, podižući ga na nivo  etosa i estetike ovog pisanja. Zacelo, niko pre nje, nije pisao tako. Originalni naslovi, kao da nas se odriču, dok mi ocekujemo nesto drugo.

Ovde reč ne služi da se nešto saopšti već da se promisli. Psihologija reči nas navodi na neobične komentare o samom dogadjaju, pakujući dovršenost psihologiziranja ili barem njenu originalnost. To se može okarakterisati kao  filozofija mišljenja, to jest metafizika pojmova, lični stav pisca koji  zahteva da   dohvati ono opšte. Ali ove knjige su daleko od opšteg. One su indvidualne, autohtone, lične i pre svega ispituju jednu graničnu psihologiju, kada je u pitanju fikcija i relanost. Spisateljica  ‘’ beži u fatasmagornično, što uobličava razumski , rečima, ne obračajući pažju na moguću istinitost dogadjaja. Sve e sročeno u fantazmu,u seriji dogadjaja koji se nižu, u pseuodo iskustvo i pseudo biografiju.

 

 

Ipak ovo nije pseudo pisanje, ovo je  farmakon, mešanija koja je htela da izleči dušu nekome, koja je postala smesa  ili jedinjenje, same pripovesti. Reči su ovde ono što privlači čitaoca. Neobične, skrivenog značenja,polivalentne…..

Verovatno, ponesena različitim kulturama, spisateljici su ostale samo reči kojima bi pokrila svoju poletnost življenja ali i strah i zebnju,bojazan da li će je iko razumeti.

A razumeli su je mnogi Dobitik je nagrade Francuse akademije 1999

I to ne zato što je spisac origanlih dela, već I zato što je počela da gradi svojim stilom po oetiku romana koja bi mogla da prevazidje I postmodernu, iako je ovo tipičan primer jedne današnje poetike koja je tek u začetku.

Tanja Pajić

 

O piscu

 

Amelija Notomb, francuska spisateljica je rodjena 1967 godine u Japanu , gde joj bio na službi otac diplomta. Objavila na desetinu romana od kojih su mnogi bestseleri.Godine 1999 dobija veliku nagradu Francuske akademije. U vrhu je danasnjih pisaca u Francuskoj.

KOD NAS SU PREVEDI ROMANI-Metafizika cevi, Kozmetika neprijatelja,Higijena

Ubice, Antikrista,Leksikom ličnih imena ,Biografija gladi,.Ljubavna sabotaža, u izdanju Paidee.

Piše jetko, fantazmagorično koje je pomirila sa životnim iskustvom.

One Response to Uzurpriranje načela estetike pisanja ili dekonsrukcija govora u delima Amelije Notomb

  1. Амели Нотомб је БЕЛГИЈСКА списатељица, а не француска.

    Kaта
    30/07/2015 at 16:49
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*