Uručene stipendije fonda Borislav Pekić

Filed under: rezultati konkursa,Srbija,vesti |

Uručivanjem dve književne stipendije za nacrt proznog dela iz Fonda Borislav Pekić na svečanosti u Beogradskom dramskom pozorištu 2. juna obeležena je 20. godišnjjica od smrti akademika i jednog od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20 veka Borislava Pekića (1930-1992)

Stipendije su dobili književnici Berislav Blagojević iz Banjaluke i Slobodan Bubnjević iz Pančeva nacrte romana „Tiši od vode“ i „Sedmi narod“.

Žiri koji je radio u sastavu Ljiljana Pekić, Predrag Palavestra, Mileta Prodanović, Vladislava Gordić Petković i Gojko Božović pregledao je 38 sinopsisa pristiglih na konkurs, a radovi nagrađenih su se prema njihovoj oceni izdvojili „kako zrelošću i celovitošću umetničke vizije, tako i sistematičnošću u njenom izlaganju“.

Uoči prve godišnjice Pekićeve smrti osnovan je Fond „Borislav Pekić“, koji svake godine dodeljuje dve stipendije za mlade književnike koji se prijavljuju na javni konkurs. Prve stipendije su pripale Vladislavu Bajcu i Svetislavu Basari, iduće godine Draganu Velikiću i Goranu Petroviću, 1996. godine Jasmini Tešanović i Mileti Prodanoviću…

Inače, nakon piščeve smrti u Lonodnu gde je živeo od 1971. godine brigu o publikovanju rukopisa preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i kćerka Aleksandra Pekić.

Iz rukopisne zaostavštine koja je procenjena da ima 30.000 strana, njih dve su do sada priredile a „Službeni glasnik“ je objavio 10 knjiga neknjiževnih tekstova, a planirano je da ih bude 25-26.

Pekić koji je na početku studija na Filozofskom fakultetu, bio uhapšen zbog organizovanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, čiji je bio politički sekretar, osuđen je 1949. godine na kaznu lišenja slobode, sa prinudnim radom u trajanju od 10 godina, sa gubitkom građanskih prava i konfiskacijom imovine pušten je iz zatvora 1953 godine a rehabilitovan je tek posthumno 2007. godine.

Poslednjih godina svoga života Pekić je aktivno učestvovao u formiranju višstrančke političke scene kao jedan od osnivača, potpredsednik, i član Glavnog odbora DS. pristao da bude kandiat Demokratske stranke na gradskim izborima. Takođe, bio je član Krunskog saveta, potpredsednik srpskog PEN-a. i član PEN Centar u London i stalni saradnik Bi-Bi-Sija u Londonu.

Kao književnik pojavio se s romanom „Vreme čuda“ 1965. godine. Za roman „Hodočašće Arsenija Njegovana“ dobio je je NIN- ovu nagradu 1971.

Po romanu „Vreme čuda“ kasnije je snimljen i istoimeni film, koji je bio jugoslovenski kandidat za Oskara, ali nije ušao u uži izbor za nagradu Američke filmske akademije.

Roman „Zlatno runo“, 1987. godine je nagrađen Njegoševom nagradom, i smatra se za jedan od deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine.

Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, odbrana i poslednji dani“ obeležio je poslednje decenije 20. veka u srpskoj književnosti.

Pekić je autor, pored više romana, i oko 30 dramskih dela za pozorište, radio, televiziju. Drama „Kako zabavljati gospodina Martina“ dobila je prve nagrade na festivalima u Ohridu i Varni, 1990. godine.

Izvor: B92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*