Todora Škoro: Pismo bez kraja (Prva nagrada za najlepšu ljubavnu pesmu, Nova Varoš 2013.)

Filed under: nagrađeni radovi,Nova Varoš 2013,region |

pismoKao da te gledam
Opet se smeješ mojim brojnim zapetama
tražeći vezu između svoga imena
i molitvenih stihova koje još uvek pišem
Nije me promenilo vreme
dišem možda sporije i teže nego pre
samo pisma putuju brže
i čitaju se ovlaš bez stanke
sa zaludnim obećanjem
kako će se na njih odgovoriti kasnije

I kao da znam
tvoje je trajanje tamo postalo skupo
poput konjaka koji u bistrou ispijaš u zoru
zarobljen u moru veoma važnih poslova
a zapravo besmislenih i lažnih
I poput sata na tvojoj ruci koji ne sme da stane
nalik mojim pesmama bez kraja
onim kojima si se nekada smejao
jer se zapetama završavaju

I ne čekam
odavno ne čekam da poštar zazvoni na pragu
predaleko si ti od mene da bi me tvoje
pismo pronašlo
Ja samo volim kako se osmehuješ
i kao da te gledam razneženog
što ja i dalje zastajući pišem
i nastavljam jedno vreme prohujalo
A dišem već dišem sve teže

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*